Notice: Позвани метода конструктора за WP_Widget је застарела почев од издања 4.3.0! Уместо тога користите 
__construct()
. in /var/www/vhosts/sdkultura.rs/arhiva.sdkultura.rs/public_html/wp-includes/functions.php on line 3624
BEGIN:VCALENDAR VERSION:2.0 PRODID:-//Центар за културу Смедерево - ECPv4.1.1.1//NONSGML v1.0//EN CALSCALE:GREGORIAN METHOD:PUBLISH X-WR-CALNAME:Центар за културу Смедерево X-ORIGINAL-URL:https://arhiva.sdkultura.rs X-WR-CALDESC:Events for Центар за културу Смедерево BEGIN:VEVENT DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20180710T210000 DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20180710T221500 DTSTAMP:20260525T074437 CREATED:20180622T115637 LAST-MODIFIED:20180710T143829 UID:10474-1531256400-1531260900@arhiva.sdkultura.rs SUMMARY:И СВАКИ ПУТ КАО ДА ЈЕ ПРВИ DESCRIPTION:Пети позоришни фестивал\n\nТЕАТАР У ТВРЂАВИ\n\n7-11. јул 2018. Смедерево\n\n \n\nУторак \, 10. јул 2018.\n\nВелика дворана Центра за културу у 21.00 \n\n \n\nКрушевачко позориште и Арт тема\n\nБора Станковић/ Димитрије Коканов\n\nИ СВАКИ ПУТ КАО ДА ЈЕ ПРВИ \n\nинспирисано делима „Ташана“ и „Покојникова жена“ Боре Станковића\n\nДраматруг: Димитрије Коканов\n\nРежија: Јована Томић\n\n \n\nЦена улазнице : 200 динара\n\n \n\nИграју: Гордана Ђурђевић Димић\, Јелена Матијашевић\, Јелена Стајковац\, Биљана Николић\, Никола Ракић и Дејан Тончић\n\nКореографкиња: Маја Калафатић\n\nКостимографкиња: Селена Орб\n\nКомпозиторка: Миша Цвијовић\n\n \n\n \n\nРЕЧ ДРАМАТУРГА\n\n \n\nОсновни материјал за конструисање текста преузет је из приповетке „Покојникова жена“\, те драме „Ташана“ Борисава Станковића. Примењен је принцип декомпоновања прозног и драмског материјала те поновно склапање композиције методама фрагментирања драмског садржаја и драматизацијом прозног садржаја. Адаптација настале текстуалне структуре која поставља две главне јунакиње из два дела Боре Станковића: Аница из приповетке и Ташана из драме\, обезбедила је основну драмску структуру праћења наратива о животу жена које су остале саме и са том околношћу се суочавају. Даља адаптација је омогућила да се у оригиналним текстовима удовице замене позицијом остављених\, у романтичном односу одбачених жена\, те да комплетан наратив буде наратив пребољевања тј. тражења изласка из поља поражене тј губитнице. Следећи ниво интервенције је поступак актуелизације насталог текста. Актуелизација је извршена драматуршким методама монтаже и колажирања насталог драмског материјала са документарним материјалом преузетим из дневне штампе и пре свега текстуалних женских исповести и разговора са различитих форума на тему остављања\, пребољевања\, преиспитивања традиционалног оквира васпитања жена у Србији данас.\n\n \n\nАпропријација различитог медијског садржаја је омогућавала објективније сагледавање\, ишчитавање и учитавање нових значењских целина у тексту. Новонастала конструкција представља својеврсно повлачење паралеле у наративима проблема еманципације жена у патријархалном друштву с почетка двадесетог века и њиховог ревидирања у контекстима „ослобођене жене“ у друштву почетка двадесет првог века.\n\n \n\nТашана и Аница су симболичне близнакиње\, два архетипа\, два модела\, два лица унутар истог механизма\, механизма пребољевања и ослобађања од позиције која подразумева зависност од мушкарца као животног стабилног ослонца.\n\n \n\nДимитрије Коканов\n\n \n\n \n\nРЕЧ РЕДИТЕЉКЕ\n\n \n\nПредстава радног наслова „И сваки пут као да је први’’ на духовит\, дирљив и искрен начин проговара о комплексним мушко – женским односима\, повлачећи паралелу жена са почетка двадесетог века\, и данашњих\, актуелних проблема\, који се у многоме не разликују од контекста о ком је писао Бора Станковић. Тематски оквир драмског предлошка садржан је у реплици из комада „Ташана’’: „Најтеже је бити сам а не бити свој’’. Две жене\, Аница и Ташана\, на два различита начина\, који произилазе из различитих биографија\, друштвеног и социјалног миљеа и породичних односа\, спајајући садашњи тренутак са прошлим временима\, покушавају да пронађу и наново изграде лични идентитет. У форми исповедних монолога\, сукобљавајући се са патријархалном средином\, њих две се боре за своје место – равноправно – у заједници\, и на искрен\, бруталан и болно духовит начин говоре о најкрхкијим личим тајнама и препрекама на путу ка оздрављењу услед љубавног разочарања. Стилизован сценски покрет\, тактилна музика и сведен\, софистициран костим\, заједно са осталим сценским средствима\, имају за циљ да дочарају потиснуту страст\, раскорак између чулног и здраворазумског у ком се сви ликови овог комада налазе\, растрзаност између жеља и могућности\, очекивања и реалности. Ова прича\, исповест две јунакиње је универзална тако да се свако може препознати\, поистоветити и преиспитати\, а са друге стране интимна\, тактилна и суптилна тако да ћемо бити увучени у лични свет\, приватни универзум две храбре\, а рањиве жене које ће нам испричати своје најскривеније тајне и жеље.\n\nЈована Томић\n\n\n\n \n\n \n\n \n\n  URL:https://arhiva.sdkultura.rs/index.php/event/i-svaki-put-kao-da-je-prvi/ CATEGORIES:Позоришни програм ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://arhiva.sdkultura.rs/wp-content/uploads/2018/06/PLAKAT-I-SVAKI-PUT-verzija-2.jpg END:VEVENT END:VCALENDAR