<br />
<b>Notice</b>:  Позвани метода конструктора за WP_Widget је <strong>застарела</strong> почев од издања 4.3.0! Уместо тога користите <pre>__construct()</pre>. in <b>/var/www/vhosts/sdkultura.rs/arhiva.sdkultura.rs/public_html/wp-includes/functions.php</b> on line <b>3624</b><br />
BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Центар за културу Смедерево - ECPv4.1.1.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Центар за културу Смедерево
X-ORIGINAL-URL:https://arhiva.sdkultura.rs
X-WR-CALDESC:Events for Центар за културу Смедерево
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20160708T210000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20160708T223000
DTSTAMP:20260525T083027
CREATED:20160707T081214
LAST-MODIFIED:20160709T164705
UID:2840-1468011600-1468017000@arhiva.sdkultura.rs
SUMMARY:ИЗА КУЛИСА
DESCRIPTION:Трећи позоришни фестивал ТЕАТАР У ТВРЂАВИ\n\nДобро дошли у позориште\n\nФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ \n\n \n\nПетак\, 8. јул 2016. \n\nМали град Смедеревске тврђаве у 21.00 сат\n\n \n\nПозориште „Бошко Буха“ Београд\n\nМајкл Фрејн\n\nИЗА КУЛИСА\n\nРедитељ: Југ Радивојевић\n\n \n\nДраматург: Ивана Димић\n\nСценограф: Јања Ваљаревић\n\nКостимограф: Адријана Симовић\n\nСценски покрет: Игор Дамњановић\n\nИзбор музике и ефекти: Војин Ристивојевић\n\nДизајн светла: Срђан Цветковић\n\n \n\nУлоге:\n\n \n\nДалас Лојд: Александар Радојичић\n\nПопи: Андријана Оливерић\n\nТим: Ненад Ненадовић\n\nДоти\, Клакет: Катарина Марковић\n\nГари\, Роџер: Горан Јевтић\n\nБрук\, Вики: Бојана Ординачев\n\nБелинда\, Флавија: Јелена Тркуља\n\nФредерик\, Филип\, Шеик: Немања Оливерић\n\nСелсдон\, Провалник: Милош Влалукин\n\n \n\n \n\nОрганизатор: Тамара Милосављевић\n\nИнспицијент: Миљан Миљановић\n\nСуфлер: Слободан Поповић\n\n \n\nТрајање: Сат и 30 минута\n\n \n\n \n\n[gallery columns="4" ids="2863\,2864\,2865\,2866\,2867\,2868\,2869\,2870\,2871"]\n\nПисац\n\n \n\nМајкл Фрејн (Лондон\, 1933) је енглески драмски писац и романописац. Дипломирао је на Кембриџу 1957. Бави се новинарством\, драматургијом и писањем. Најпознатији је као аутор фарсе „Иза кулиса“ и драма „Копенхаген“ и „Демократија“ . Његови романи\, као што је роман „Шпијуни“\, постигли су успех\, како комерцијални\, тако и у погледу односа књижевне критике према његовом раду. То га чини једним у неколицини писаца који пишу на енглеском језику\, једнако успешних у писању драмских дела и у области прозне фикције. Фрејн се бави и филозофијом. Преводио је бројна дела са руског језика\, међу којима су Чеховљева и Толстојева.\n\n \n\nРедитељ\n\n \n\nЈуг Радивојевић (1972\, Београд) дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду\, на одсеку позоришна и радио режија у класи професора др Светозара Рапајића\, представом „Коштана“ Боре Станковића у Југословенском драмском позоришту у Београду. Режирао је 103 представе у више од двадесет позоришта широм региона.\n\nРежије (избор): C. Johnson / B. Andersson / B. Ulvaeus: „Mamma Mia“\, Љубљана фестивал и Проспот Радовљица; Ј. П. Стерија: „Лажа и паралажа“ Народно позориште у Београду; М. Новковић: „Камен за под главу“ копродукција Народно позориште у Београду и Позориште „Зоран Радмиловић“ Зајечар; Д. Стојиљковић: „Константин“ копродукција Народно позориште у Београду и Народно позориште Ниш; Б. Станковић: „Коштана“ Југословенско драмско позориште у Београду; С. Сремац „Поп Ћира и поп Спира“ Позориште на Теразијама Београд; М. Брукс / Т. Михен „Продуценти“ Позориште на Теразијама Београд; Б. Нушић „Ожалошћена породица“ Театар Мадленијанум Земун; Л. Н. Толстој / А. Петрас: „Ана Карењина“ Театар Мадленијанум Земун; К. Голдони „Крчмарица Мирандолина“ Позориште „Бошко Буха“ Београд; Ђ. Милосављевић „Инстант сексуално образовање“ Позориште „Бошко Буха“ Београд; К. Голдини „Гостионичарка Мирандолина“ ХНК „Иван пл. Зајц“ Ријека и Град театар Будва; М. Контсантиновић „Сокин и Босина“ Звездара театар Београд; Д. Дуковски „Балкан није мртав“ Предузеће за позоришне послове „ППП“ Љубе Тадића и Радета Шербеџије; Д. Ковачевић „Сабирни центар“ Народно позориште у Приштини; М. Настасијевић „Код вечите славине“ Театар „Јоаким Вујић“ Крагујевац; Б. Нушић „Пут око света“ Крушевачко позориште и Фестивал „Дани комедије“ Јагодина; Н. В. Гогољ „Ревизор“ Народно позориште Републике Српске Бања Лука; В. Шекспир „Бура“ Шабачко позориште; Д. Михаиловић „Протуве пију чај“ Шабачко позориште; Д. Стојиљковић / В. Кецмановић „Каинов ожиљак“ Шабачко позориште; Д. Ковачевић „Свети Георгије убива аждаху“ Позориште „Бора Станковић“ Врање; М. Гавран „Ноћ Богова“ Херцегновско позориште; Ђ. Милосављевић „Инстант сексуално васпитање“ Позориште младих Нови Сад; Ф. Г. Лорка „Крваве свадбе“ Народно позориште „Тоша Јовановић“ Зрењанин; Д. Дуковски „Маму му ко је први почео“ Народно позориште Ниш; Д. Ненадић „Пред новим животом“ Народно позориште „Јован Стерија Поповић“ Вршац; Б. Станковић „Ташана“ Позориште „Зоран Радмиловић“ Зајечар; Молијер „Дон Жуан“; Н. Макијевели „Мандрагола“ Народно позориште Лесковац; И. Бојовић „Петар Пан“ Дечје позориште Републике Српске Бања Лука; Б. Милићевић Коцкица „Миладинова чаробна лампа“ Позориштанце „Пуж“ Београд; М. Ојданић „Девојка цара надмудрила“ Позориште лутака „Пинокио“ Земун.\n\nБави се и филмском и ТВ режијом.\n\nЈуг Радивојевић био је стални редитељ Југословенског драмског позоришта од 2000. до 2004. године. Од школске 2004/2005. ради као доцент на Факултету драмских уметности у Београду на одсеку за глуму.\n\nНаграђиван је у земљи и иностранству више од 40 пута најзначајнијим позоришним наградама. Између осталог двоструки је добитник награде за најбољу режију „Ћуран“ на Данима комедије у Јагодини и награде за најбољу режију на фестивалу класике у Вршцу\, као и награда на фестивалима „Јоаким Вујић“ и „Јоаким Интер Фест“ у Крагујевцу\, „Бориним позоришним данима“ у Врању... Његове представе проглашаване су најбољим на фестивалима у Русији и на Куби\, Стеријином позорју у Новом Саду\, Данима комедије у Јагодини\, „Нушићевим данима“ у Смедереву\, Међународном фестивалу за децу у Котору... Добитник је више годишњих награда Позоришта на Теразијама и Позоришта „Бошко Буха“ у Београду\, Нушићеве награде за ревитализацију драмске класике на фестивалу „Нушићеви дани“ у Смедереву\, Сребрног прстена са ликом Јоакима Вујића и златне значке КПЗ-а.\n\n \n\nО представи\n\n \n\nМајкл Фрејн је написао са математичком прецизношћу комедију о једној глумачкој трупи која у првом чину припрема фарсу\, у другом чину је на турнеји изводи\, само што тада ми гледаоци присуствујемо догађајима отпозади\, иза кулиса\, да бисмо у трећем чину поново гледали последње извођење фарсе која се пред очима публике распада због унутрашњих сукоба трупе. То је укратко садржај ове комедије о неким убогим глумцима од којих су се поједини прославили у телевизијским сапуницама или рекламама\, а неки једва да и знају где се налазе. Да би се\, међутим\, ова Фрејнова комедија претворила у позоришну представу\, она захтева врхунске глумце\, високу концентрацију и велики труд\, јер се сваки чин у поступцима\, као и у причи за нијансу разликује од предходног. Радња драме полако\, али незадрживо напредује ка својој кулминацији и захтева велику прецизност од аутора и извођача да би се постигла лакоћа и забавност у којој после треба да уживају гледаоци.\n\n \n\nИвана Димић\n\n \n\n„Иза кулиса“ је својеврсна ода позоришту и театарским људима\, будући да се ради о представи у представи\, која приказује како дешавања на самој сцени\, тако и живот глумаца онда када не играју своје позоришне улоге.\n\nРеч је о забавној комедији која је један од најбољих и најигранијих комада светске драматургије.\n\nВодвиљ је\, уз мјузикл\, најкомплекснији жанр\, изузетно захтеван за играти га. Тешко је доћи до тог нивоа једноставности и духовитости\, а ми смо то успели у рекордном року. Југ Радивојевић\n\n \n\nПозориште\n\n \n\nПрича о Позоришту „Бошко Буха“\, као и многе позоришне приче\, почиње од Бранислава Нушића. По његовој замисли је\, 1937. године настало „Повлашћено позориште за децу и омладину Рода“. Прва Родина премијера\, заказана за 19. јануар 1938. је отказана\, јер је тог дана умро Бранислав Нушић. Премијера је одржана 23. јануара\, а Позориште је\, под руководством пишчеве ћерке Гите Предић Нушић и брачног пара Вукадиновић\, пуном паром радило до 1941.\n\nПо ослобођењу Београда 1945. оснивачи Родиног позоришта наставили су рад под окриљем Пионирског позоришта\, које своје представе изводи у другим београдским дворанама. Ипак\, оно је исте године затворено под образложењем да „није педагошки да се деца баве глумом и балетом\, да је то чак крајње штетно за њихов узраст\, да су у позоришту изложени опасности да стекну болесне амбиције и да је боље да се посвете само учењу“. Тако је Београд остао без позоришта за децу пуних пет година.\n\nТек крајем 1950. Гита Предић-Нушић успела је да добије сагласност о покретању новог дечјег позоришта. Тако је 13. октобра те године основано Позориште „Бошко Буха“\, и деци је враћено право на позориште.\n\nОд оснивања до данас\, за тачно шездесет пет година\, на нашој сцени одиграно је преко двеста педесет наслова\, а кроз нашу салу прошло је преко четири и по милиона деце\, њихових родитеља и наставника.\n\nПозориште „Бошко Буха“ има две сцене: Сцена за децу и Вечерњу сцену.\n\nОд почетка рада до данас\, основно репертоарско опредељење Позоришта „Бошко Буха“ су бајке и класици за децу. Позориште „Бошко Буха“ прво је и једино позориште за децу које је учествовало и које је награђивано на Стеријином позорју\, али и на Бијеналу у Венецији.\n\nПозориште „Бошко Буха“ се\, осим деци\, обраћа и младима који су као циљна група прилично запостављени на културној сцени Београда. Класици попут Шекспира\, Бихнера\, Брехта\, Нушића и Стерије\, али и савремени комади за младе били су заступљени на Омладинској сцени\, затим сцени Код коња\, а данас на Вечерњој сцени.\n\nПозориште које забавља\, позориште које узбуђује\, позориште које буди\, све су то лица позоришта која желе да представе њиховој младој публици.\n\n \n\nbuha.rs
URL:https://arhiva.sdkultura.rs/index.php/event/iza-kulisa/
CATEGORIES:Позоришни програм
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://arhiva.sdkultura.rs/wp-content/uploads/2016/07/Iza-kulisa_plakat.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR