<br />
<b>Notice</b>:  Позвани метода конструктора за WP_Widget је <strong>застарела</strong> почев од издања 4.3.0! Уместо тога користите <pre>__construct()</pre>. in <b>/var/www/vhosts/sdkultura.rs/arhiva.sdkultura.rs/public_html/wp-includes/functions.php</b> on line <b>3624</b><br />
BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Центар за културу Смедерево - ECPv4.1.1.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Центар за културу Смедерево
X-ORIGINAL-URL:https://arhiva.sdkultura.rs
X-WR-CALDESC:Events for Центар за културу Смедерево
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20200327T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20200327T213000
DTSTAMP:20260525T083138
CREATED:20200303T113946
LAST-MODIFIED:20200303T135856
UID:21887-1585339200-1585344600@arhiva.sdkultura.rs
SUMMARY:КАД ЈЕ НИЧЕ ПЛАКАО
DESCRIPTION:Представа поводом Светског дана позоришта\n\nПетак\, 27. 3. 2020.\n\nВелика дворана у 20.00 сати\n\nПредстава поводом Светског дана позоришта\n\nКАД ЈЕ НИЧЕ ПЛАКАО\n\nПо роману Ирвина Д. Јалома\n\nРежија: Горан Јевтић\n\nДраматизација: Јордан Цветановић\n\nИграју: Горан Јевтић\, Милутин Милошевић\, Катарина Марковић\, Вања Милачић\, Димитрије Стајић\, Сара Пејчић\n\nЦена улазнице: 700 динара\n\nРеч редитеља:\n\nКао ретко када\, догоди се да један роман постане неприкосновени светски бестселер\, а да притом не изгуби свој уметнички и интелектуални ауторитет.\n\nРоман Ирвина Јалома је управо то. Статистике кажу да је међу светском популацијом која чита романе \, сваки трећи прочитао „КАД ЈЕ НИЧЕ ПЛАКАО“ \, што га сврстава у једно од најпопуларнијих дела икада написаних.\n\nОвај комад почиње молбом филозофкиње Лу Саломе доктору Бројеру\, да прими на лечење младог и непознатог филозофа Фридриха Ничеа.\n\nПроблем је у томе што Ниче неће пристати ако сазна да је управо Лу ургирала на томе јер су однедавно прекинули све односе и она сматра да је она узрок његове патње и нарушеног здравља. Др. Бројер налази начин да се сретне са Ничеом и почињу њихови стални сусрети у којима се полако одмотава густо и тешко размрсиво клупко Ничеових проблема \, страхова\, наслеђа\, неразјашњених породичних проблема\, љубавних немогућности\, страсти\, филозофских недоумица и питања без одговора\, једном речју свега сто чини живот било кога од нас.\n\nТоком тих сеанси открива се подједнако замршени унутрашњи свет и самог доктора Бројера. И док откривамо и тајне његовог бића\, које не сме да покаже\, као ни слабости јер је управо он тај који би требало да лечи\, присуствујемо узбудљивом\, готово трилерском заплету и преплитању унутрашњих борби\, које воде катарзи ова два блистава ума\, чији ће рад променити ток историје и утицати на животе свих нас.\n\nТоком самих сеанси рађају се технике и идеје за лечење које це касније бити артикулисане у оно што данас називамо психоаналитички метод лечења.\n\nСведок овог процеса је и млади доктор Фројд\, Бројеров сарадник који полако увиђа плодоносност и значај „лечењa разговором“\n\nПитања која чекају свој одговор и траже га у најскривенијим кутовима наше подсвести су иста она питања која муче сваког човека\, дакле и сваког гледаоца. Однос са породицом\, трауме\, наслеђа\, у супротности са жељама и осећањима\, моралне норме\, друштвени поредак који нам је далек\, питања религиозности\, издаје\, снови\, значења\, страхови\, сексуалности\, бесмисао…\n\nРазговорима\, стрпљењем\, посвећеношћу и дубоким разумевањем\, емпатијом\, долази се до суочења са самим собом и својим проблемимa\, као и решењем истих\, који чуче дубоко у њима.\n\nЛикови долазе до катарзе\, прочишћењем и ритуалним купањем у сузама као метафором просветљења које нам је свима неопходно\, учећи нас да\, ако постоји проблем у нама онда је и решење у нама. Да је људски бити рањив и слаб\, да није важно колико пута паднеш већ да сваки пут устанеш\, да се процес учења никад не завршава\, да не смеш тражити оправдања већ решења\,да је пут борба\, али не са другим већ увек и искључиво са собом.\n\nЧитав комад се одвија на два плана\, свесном и несвесном\, оном о чему се говори и оном што се скрива\, о потреби човека да се подели са другим бићем\, а да би то постигао мора прво да склопи целог себе. ЖИВИМ ДАКЛЕ МИСЛИМ али и ОСЕЋАМ ДАКЛЕ ЖИВИМ.\n\nТематска окосница комада је борба нагона и усвојеног суперега\, апсурд брака као слободног избора који затим постаје затвор. Потреба да се стално занемарује оно што имамо у потреби да се поседује забрањено и недостижно. Да ли је у људској природи само да осваја или да и ужива у освојеном. Да ли икада несебично помажемо другима или је наша истинска мотивација помоћ за самога себе. Да ли разговарајући са другима заправо водимо дијалог са собом и разрешавамо сопствене проблем? Да ли нам је свако људско биће тек огледало у којем тражимо сопствени одраз и одговоре олакшање? Да ли упознавање себе нужно води у очај и да ли има лека или само олакшања? Где човечанство данас стоји стотину година после Ничеове филозофије и Бројерове психоанализе. Постоји ли слобода изван слободе у односу на самог себе\, бити ја и истине?\n\n 
URL:https://arhiva.sdkultura.rs/index.php/event/kad-je-nice-plakao/
CATEGORIES:Позоришни програм
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://arhiva.sdkultura.rs/wp-content/uploads/2020/03/kad-je-nice-plakao.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR