<br />
<b>Notice</b>:  Позвани метода конструктора за WP_Widget је <strong>застарела</strong> почев од издања 4.3.0! Уместо тога користите <pre>__construct()</pre>. in <b>/var/www/vhosts/sdkultura.rs/arhiva.sdkultura.rs/public_html/wp-includes/functions.php</b> on line <b>3624</b><br />
BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Центар за културу Смедерево - ECPv4.1.1.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Центар за културу Смедерево
X-ORIGINAL-URL:https://arhiva.sdkultura.rs
X-WR-CALDESC:Events for Центар за културу Смедерево
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20180423T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20180423T220000
DTSTAMP:20260525T093733
CREATED:20180323T132317
LAST-MODIFIED:20180402T120746
UID:8881-1524513600-1524520800@arhiva.sdkultura.rs
SUMMARY:КОРЕШПОДЕНЦИЈА
DESCRIPTION:35. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ НУШИЋЕВИ ДАНИ ФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ\n \n\nПонедељак\, 23.април 2018.\n\nВелика дворана у 20 часова.\n\n \n\nБорислав Пекић\n\nКОРЕШПОДЕНЦИЈА\n\nЗвездара театар\n\n \n\nДраматизација:\n\nБорислав Михајловић Михиз\n\nРедитељ:\n\nГорчин Стојановић\n\nТрајање: 120 минута.\n\n \n\nЦена улазнице: 600 динара.\n\n \n\nИграју:\n\nБранислав Лечић- Симеон Његован - Лупус\n\nСлавко Штимац-Симеон Његован - Хаџија\n\nАница Добра-Милица Његован\n\nЈоаким Тасић-Симеон Његован - млади газда\n\nЈелена Ступљанин-Јулишка Толнај\n\nБранко Видаковић-Шамсика Тот и остали\n\n \n\n \n\nРеч редитеља\n\nКаже Пекић: „Никад нисам марио за сцену за коју се говорило да живи зато што је са ње допирао задах загореле масти\, или се на њој с ужасавајућом монотонијом ређали изрежирани клишеи који су човеку јасни и неподношљиви и у животу\, а техника у гледалиште удувава ледену промају вентилатора да нам дочара зиму. Не тврдим да ме извесне епизоде извесних натуралистичких\, веристичких\, документаристичких\, реалистичних режија нису узбудиле\, наравно да јесу\, али се то исто може рећи и за сваки одговарајући призор из живота. За тако нешто нисам се морао излагати трошковима. Јер\, најзад\, најбољи начин да човек гледа рђаве драме јесте – живот. Кад хоћу да видим добру\, ја онда идем у позориште и гледам – Уметност.“\n\nНе сме се\, дакле\, имати мањи захтев од овог\, при прилажењу\, ма колико опрезном\, а ипак посве занесеном\, Пекићеву делу. . Оно се\, уосталом\, сâмо отвара\, уколико је човек довољно спреман на изазов игре. Јер\, о игри је реч. Пекићева игра с театром\, баш као и сва његова литература која је увек – игра\, јест игра духа\, игра стварања светова који\, можда или уистину\, не постоје или нису постојали\, али су\, свеједно стварни. Уосталом\, одавно је знано да је стварност позорнице стварнија од стварности. И увек мање досадна.\n\nМожда зато у театру највише волим театар?\n\n \n\nПРОЛЕГОМЕНА\n\n„ЦИНЦАРИМА ИЛИ КОРЕШПОДЕНЦИЈИ“\n\n \n\nРоман „Златно руно“ Борислава Пекића својим обимом (преко 3000 страница) временским обухватом (десетина векова)\, бројем личности (неколико стотина) свакако је најзамашнији роман целокупне српске књижевности\, а својим литерарним\, интелектуалним и ерудитним квалитетима један од најзначајнијих.\n\nЕпистуларна комедија „Цинцари или Корешподенција“ драматизација је једног дела овог романа\, дела који обухвата неколико месеци из краја 1847. и почетка 1848. године – када је цинцарска породица коју овај роман ствара и прати престајала да буде гурбетски арумунски генос Њагоа и почео да се претвара у значајну трговачко-чаршијску српску фирму „Симеон Његован и син“. Драматизовани одломак\, иако део велике целине\, аутономан је\, да се перципирати и пратити независно и довољан је сам себи.\n\n„Уз согласије ауктора“ и његову пријатељску подршку предузео сам да овај део романа\, писан искључиво у облику преписке\, драматизујем у облику кореспондентске\, епистуларне комедије. Намера ми је и жеља да чувам у драмском облику природу овог штива: не дакле да се преписка претвори у сцену\, него управо обрнуто\, да се сцена претвори у преписку. Новина овог облика је у исти мах и привлачан изазов\, али и авантура пуна препрека и тешкоћа.\n\nОва драматизација сачињена је тако да послужи као основ и да се испита могућност преписке као чисте театарске форме. У њој личности опште путем порука\, без непосредног контакта\, на дистанци просторној\, временској\, па и психолошкој. У непосредну сцену\, у директан дијалог се улази само онда када преписка у њу уведе. Функцију кратких\, брзих реплика овде замењују телеграми\, монолога дуга писма\, а фабула комедије\, њени заплети и расплети образују се ритмом кореспонденције. Епистуларно саопштење у овој драматизацији треба да буде основни елемент драмске комуникације. У преписци и јак ефекат бива смирен и охлађен\, спонтаност и искреност исповести пролази кроз трезвену чистку формулисаности; тактика\, хипокризија и куртоазија су битни психолошки чиниоци.\n\nКарактери се формирају не толико акцијом\, колико саопштавањем у акцији\, мотиви се мотивишу\, а намере исказују или прикривају исказом. Једном речју преписка као театарска форма захтева изналажење читавог низа посебних начина театарског изражавања.\nПостоје\, разуме се\, многи начини да се овако\, кореспонденско казивање узнемири\, учини живим\, брзим и атрактивним. Многа од тих средстава су коришћена\, а ваљаће изнаћи нова и другачија. Намерно нисам у ову драматизацију уносио интервенције и дидаскалије те врсте\, уверен да у овом експерименталном послу ваља оставити пуну слободу редитељу и ансамблу да испитају све могућности и изнађу најбоља решења.\n\n\n\n\n \n\n \n\n 
URL:https://arhiva.sdkultura.rs/index.php/event/korespodencija/
CATEGORIES:Позоришни програм
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://arhiva.sdkultura.rs/wp-content/uploads/2018/03/korespodencija.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR