<br />
<b>Notice</b>:  Позвани метода конструктора за WP_Widget је <strong>застарела</strong> почев од издања 4.3.0! Уместо тога користите <pre>__construct()</pre>. in <b>/var/www/vhosts/sdkultura.rs/arhiva.sdkultura.rs/public_html/wp-includes/functions.php</b> on line <b>3624</b><br />
BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Центар за културу Смедерево - ECPv4.1.1.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Центар за културу Смедерево
X-ORIGINAL-URL:https://arhiva.sdkultura.rs
X-WR-CALDESC:Events for Центар за културу Смедерево
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20160410T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20160410T220000
DTSTAMP:20260525T073738
CREATED:20160415T132820
LAST-MODIFIED:20160421T162643
UID:2004-1460318400-1460325600@arhiva.sdkultura.rs
SUMMARY:ПАЛИЛУЛСКИ РОМАН
DESCRIPTION:Велика дворана у 20.00 сати\n33. Позоришни фестивал „Нушићеви дани“ Смедерево\nНУШИЋ ЈЕ САМ ЖИВОТ\nФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ\n \n\nОбраћање Братислава Петковића\, драмског писца\n\n***\n\nБеоградско драмско позориште\n\nБранислав Нуши\n\nРежија и адаптација: Егон Савин\n\nПростор: Егон Савин\n\nКостимограф: Јелена Стокућа\n\nИзбор музике: Егон Савин\n\nДизајн звука: Зоран Јерковић\n\nТехничка реализација: Славица Марковић\n\nСценски говор: др Љиљана Мркић Поповић\n\nХармоника: Љубомир Ћустић\n\nХорна: Милан Радић\n\nУлоге:\n\nСима: Петар Бенчина \n\nЈова: Јово Максић \n\nЈула: Хана Селимовић \n\nФрау Ленчи: Оливера Викторовић Ђурашковић \n\nПатролџика: Слађана Влајовић \n\nВешерка: Добрила Илић \n\nКуропаткин: Слободан Ћустић \n\nБандист: Андреј Шепетковски\n\nБандистовица: Сандра Бугарски\n\nСвастика: Милица Гојковић\n\nЖивка: Ивана Николић\n\nПрактикант: Драгиша Милојковић\n\nЖандар: Борис Радмиловић \n\nДечак: Немања Павловић\n\n \n\nОрганизатор: Срђан Обреновић\n\nИнспицијент: Оливера Милосављевић\n\nСуфлер: Драгана Анђелковић\n\nАсистент организатора: Ивана Јововић\n\nФотографије: Марија Иванишевић\n\nПремијера: 12.06.2015.\n\nВреме трајања: 90 минута\n\n\n\nО ДЕЛУ\n\n„Годишњак Народног позоришта у Београду за 1900-1903. најавио је „Палилулску трагедију“ од Бранислава Нушића. (...) Комад је приказан на београдској сцени тек 16.09.1909. под насловом „Иза Божјих леђа“\, у режији Чича Илије Станојевића. Појавио се нови Нушић. Јован Скерлић каже да „у драми тек у последње време\, у „Нашим синовима“ Г. Војислава Илића и у интересантном комаду Г. Бранислава Нушића „Иза Божјих леђа“ ми имамо приказе\, једностране и тамне\, београдског живота“ („Писци и књиге“\, Београд\, 1911). Милан Грол на крају свог приказа закључује да „тежња ка нагом реализму\, ма колико да је он запажен површно и ма колико да је изведен штуро\, од интереса је у новом Нушићевом комаду\, и чини оно што је у њему најбоље и ради чега треба писца ипак охрабрити на нове покушаје. Својом већом блискошћу истинском животу\, комад „Иза божјих леђа“ је оригиналнији и занимљивији од многих Нушићевих апстрактних драма. (...) Та истинитија и обележенија београдска боја у комаду дала је и глумцима градиво за неколико занимљивих глумачких творевина“ („Позоришне критике“\, Београд\, 1931).\n\n(...)\n\nЖивко Милићевић у предговору Нушићевим приповеткама (СКЗ\, Београд\, 1928)\, каже после набрајања драмских дела\, да се „у овоме списку\, истина\, налазе и комади чији су рукописи данас изгубљени. На репертоару Народног позоришта некад приказивани и не једном пре рата\, они су остали нештампани и за време Великог рата њихови рукописи су пропали. Данас их нема више ни архива Народног позоришта у Београду\, ни њихов писац“.\n\n(...)\n\nРадећи на рукопису „Репертоар Народног позоришта у Београду 1864-1964“ у Архиву Народног позоришта под бројем 789. нашао сам преписе улога комада „Иза Божјих леђа“.\n\n(...)\n\nБрој лица на позоришној листи одговарао је броју улога у рукопису и требало је пажљиво сложити и реконструисати комад“...\n\nСава Цветковић\n(Музеј позоришне уметности Србије\, 1964)\n\nО ПИСЦУ\n\nБранислав Нушић/Алкибијад Нуша (1864-1938)\, један од најплоднијих и најзначајнијих српских писаца\, врло рано је испољио интересовање за позориште и драму: као студент глумио је на сцени Народног позоришта\, приликом гостовања Омладинског позоришта\, а још у двадесетој години живота написао је прву комедију — “Народни посланик”. Његова појава као писца\, пре свега као комедиографа\, означава успон српске драматургије\, заправо ренесансу комедије. Нушић је\, од 1900. до 1902. управник Народног позоришта у Београду\, да би после преврата 1903. прешао у Нови Сад\, као управник Српског народног позоришта (1904—1905). Прва његова изведена комедија је “Протекција” (1889). Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 10. фебруара 1933. Писао је драме\, романе\, приповетке\, а највећи сценски успех доживеле су његове комедије “Госпођа министарска”\, “Ожалошћена породица”\, “Сумњиво лице”\, “Народни посланик”\, “Протекција” и “Покојник”. Оне су се задржале на репертоарима наших и иностраних позоришта све до данас.\n\nО РЕДИТЕЉУ\n\nЕгон Савин је дипломирао режију на београдском Факултету драмских уметности. Режирао је више од осамдесет наслова у готово свим значајним позориштима широм некадашње Југославије\, као и у домаћим театрима: од представа које су средином седамдесетих окупљале групу младих глумаца - завереника\, до представа у институцијама од националног значаја\, као што су Народно позориште у Београду\, Српско народно позориште у Новом Саду\, Црногорско народно позориште у Подгорици\, Македонско народно позориште у Скопљу\, Словенско народно гледалишче у Љубљани\, Југословенско драмско позориште\, Атеље 212... Са великим успехом поставља дела домаћих и светских класика. Његове представе гостовале су у Нансију\, Паризу\, Варшави\, Тел Авиву\, Бечу\, Њујорку\, Чикагу. Професор је режије на Факултету драмских уметности у Београду. Добитник је је великог броја награда за режију.\n\nНушићев комад „Иза Божјих леђа“ је пета представа коју Савин режира у Београдском драмском позоришту. Пре тога је поставио „Дуго путовање у Јевропу“ Стевана Копривице (19.04.1987)\, „Ново је доба“ Синише Ковачевића (23.04.1988)\, „Кај сад?“ Боривоја Радековића (11.05.2003) и „Ћеиф“ Мирзе Фехимовића (23.10.2007).\n\nУМЕСТО РЕЧИ РЕДИТЕЉА\n\n„Дорћол и Палилула два су краја наше престонице\, која су поред свих регулација\, нивелација\, па чак и трамваја\, сачували свој нарочити и особени тип. Дорћол је још и данас окићен развалинама двора принцип Евгенија\, тамо је још средњевековна јеврејска мала\, па Јалија и оне мрачне кафанице\, где рибари проводе дуге ноћи крај аласке чорбе и Цигана\, који им клечећи на земљи свирају севдалинске песме. Тамо су још све три народности: Јевреји\, Срби и Цигани\, свака одвојена и свака у свом квартићу. Стара циганска колонија дорћолска\, већ се прилично раселила или можда и зато изгледа разређена\, што су се потомци старих Цинцара\, представника београдске чаршије\, изментули и стара своја презимена заменили новима.\n\nПалилула је већ другачија. Тамо живи један и једноставан народ који се зове Палилулци. Тамо нема те одвојености као на Дорћолу. И Чех и Шваба и свака вера и свака народност\, чим се насели у Палилулу и поседи тамо мало\, губи своју народност и претвара се у Палилулца.\n\nДок је Дорћол сама традиција\, почев од дворова принца Евгенија\, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца\, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције\, она је предграђе\, у правом смислу предграђе.\n\nДок је Дорћол сама традиција\, почев од дворова принца Евгенија\, па до кафане код „Шарана“; почев од Гушиног плаца\, па до јеврејског амама; дотле је Палилула сва без традиције\, она је предграђе\, у правом смислу предграђе.\n\nБранислав Нушић\n(Одломак из приповетке „Палилуски роман - истина из београдске Палилуле“\, по којој је настала драма „Иза Божјих леђа“. У Београду 1905).\n\nИЗВОД ИЗ КРИТИКЕ:\n\n(...)\n\nКао и у претходној представи „Свињски отац“\, редитељу је и у овом случају пошло за руком да од текста скромних могућности направи супериорнију представу. Због сценски детаљно простудираних односа између главних ликова\, сажетог текста драме\, заводљиве атмосфере\, сведеног и атрактивног утврђења сценског простора „Палилуски роман“ је успешна представа. Глумци су саздали главне ликове од јаких љубавних осећања\, са једне стране\, и ломне немоћи да се искобељају из беде\, са друге стране... посебно треба истакнути вештину редитеља и глумаца\, јер су снагом физичке и психолошке игре успели да узбудљиво на сцену донесу чисту\, језгровиту емоцију\, рушилачку јачину страсти\, као и мучну самлевеност због јада у који су сабијени...\n\nАна Тасић\, „Политика“\, 16.06.2014.
URL:https://arhiva.sdkultura.rs/index.php/event/palilulski-roman/
CATEGORIES:Позоришни програм
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://arhiva.sdkultura.rs/wp-content/uploads/2016/04/06_Paliluski-roman_plakat.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR