<br />
<b>Notice</b>:  Позвани метода конструктора за WP_Widget је <strong>застарела</strong> почев од издања 4.3.0! Уместо тога користите <pre>__construct()</pre>. in <b>/var/www/vhosts/sdkultura.rs/arhiva.sdkultura.rs/public_html/wp-includes/functions.php</b> on line <b>3624</b><br />
BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Центар за културу Смедерево - ECPv4.1.1.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Центар за културу Смедерево
X-ORIGINAL-URL:https://arhiva.sdkultura.rs
X-WR-CALDESC:Events for Центар за културу Смедерево
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20160408T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20160408T213000
DTSTAMP:20260525T072747
CREATED:20160415T131941
LAST-MODIFIED:20160421T162211
UID:2002-1460145600-1460151000@arhiva.sdkultura.rs
SUMMARY:СВЕТ
DESCRIPTION:Велика дворана у 20.00 сати\n33. Позоришни фестивал „Нушићеви дани“ Смедерево\nНУШИЋ ЈЕ САМ ЖИВОТ\nПРЕТФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ\n  \n\nДом културе Старо Село и Дом културе Крушево\n\n(копродукција)\n\nБранислав Нушић\n\nРежија: Дејан Цицмиловић\n\nСценографију осмислио и музику одабрао: Дејан Цицмиловић\n\nИзрада сценографије и рад са светлима: Слободан Живковић\n\n Улоге:\n\n Тома Милентијевић\, чиновник у пензији: Горан Милановић\n\nСтана\, његова жена: Биљана Марјановић\n\nНада\, њихова кћер: Јелена Стојадиновић\n\nЈелкица\, њихова кћер: Андреа Вулијанац\n\nСима Јеремић\, чиновник у пензији: Златко Илић\n\nГоспођа Живановићка: Слађана Михајловић\n\nГоспођа Томићка: Бранка Шућур Степановић\n\nУчитељ музике: Марко Богдановић\n\nТетка Каја\, служавка код Томе: Милица Стоиљковић\n\nВреме трајања: 75 минута\n\n О ПИСЦУ\n\n Бранислав Нушић (Београд\, 20. октобар 1864 – Београд\, 19. јануар 1938) је био српски књижевник\, комедиограф\, писац романа\, драма\, прича и есеја\, зачетник реторике у Србије и истакнути фотограф аматер. Такође је радио као новинар и дипломата. Најзначајнији део његовог стваралаштва су комедије\, од којих су најпознатије: Госпођа министарка\, Народни посланик\, Сумњиво лице\, Ожалошћена породица и Покојник. Осим што је писао за позориште\, радио је као драматург или управник у позориштима у Београду\, Новом Саду\, Скопљу и Сарајеву. Био је изабран за председника Удружења југословенских драмских аутора и члана Српске краљевске академије.\n\nО РЕДИТЕЉУ\n\nДејан Цицмиловић (21.7.1971) средњу глумачку школу завршио је у Нишу\, у класи Миме Вуковић Курић. Дипломирао је представом „Сан летње ноћи“ (Оберон) по тексту Виљема Шекспира\, у режији Марислава Радосављевића у Народном позоришту у Нишу. Од 1991. до 1993. године стално је ангажован у Театру „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу.\n\n\tуписује глуму на Факултету уметности у Приштини у класи професора Светозара Рапајића. Дипломирао је 1997. године представом „Љубавник“ (Ричард) по тексту Харолда Пинтера у режији Драгана Јаковљевића у Театру „Бојан Ступица“ у Београду.\n\nУ позориштима у Крагујевцу\, Нишу\, Приштини\, Зајечару\, Београду\, Крушевцу\, Лесковцу\, Косовској Митровици\, као и на филму\, телевизији и радију\, одиграо је око осамдесет улога.\n\nДо сада је режирао више од двадесет представа у аматерским позориштима по делима Боре Станковића\, Бранислава Нушића\, Александра Поповића\, Љубомира Симовића\, Виљема Шекспира\, Душана Ковачевића...\n\nНа драмском одсеку групе за глуму при Факултету хуманистичких наука у Нишу радио је као асистент на предметима сценски говор и техника гласа. Од октобра 2009. године\, у звању доцента\, предаје глуму на Факултету уметности у Косовској Митровици.\n\nНаграђиван је на бројним фестивалима и стални је члан драме Народног позоришта Ниш. Живи у Београду са Сањом\, Тијаном\, Савом и Урошем.\n\n УМЕСТО РЕЧИ РЕДИТЕЉА\n\n Представе које се памте и дела која су надживела своје време у опусу Бранислава Нушића наводе стога на многа размишљања о природи драмског стваралаштва и позоришног деловања.\n\nСве што је везано за Нушића дубоко је\, треба поновити\, прожето менталитетом\, искуством\, психологијом и свим оним што подразумевамо под животном и стваралачком аутентичношћу. Својим делима учврстио је основе позоришта на коме опстоје само нове и још неисказане форме\, велике и непоновљиве креације и израз који се осећа потпуно слободним у сваком времену и простору. У том хуманизму лишеног сваког самозадовољства садржане су све Нушићеве дилемо о човеку и његовој судбини. Комедија је с тога за њега начин на који најлакше прилазимо људима. Зато ликови нису никакви феномени или посебни појмови већ бића саздана од најнепосреднијих људских особина и животних потреба. Тражење савременог израза је стога остваривање Нушићевих тежњи и оног сценског духа који помаже да осетимо оно људско у човеку и да на њега реагујемо на особен начин. Због тога ниједан човек посебно\, па ни друштво не може бити равнодушно према стваралаштву Бранислава Нушића. То је просто систем најразноврснијих подстицаја театру да стално тражи своју слободу\, моћ и тако исказује изворност и духовни идентитет.
URL:https://arhiva.sdkultura.rs/index.php/event/svet/
CATEGORIES:Позоришни програм
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://arhiva.sdkultura.rs/wp-content/uploads/2016/04/04_Svet_plakat.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR