<br />
<b>Notice</b>:  Позвани метода конструктора за WP_Widget је <strong>застарела</strong> почев од издања 4.3.0! Уместо тога користите <pre>__construct()</pre>. in <b>/var/www/vhosts/sdkultura.rs/arhiva.sdkultura.rs/public_html/wp-includes/functions.php</b> on line <b>3624</b><br />
BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Центар за културу Смедерево - ECPv4.1.1.1//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Центар за културу Смедерево
X-ORIGINAL-URL:https://arhiva.sdkultura.rs
X-WR-CALDESC:Events for Центар за културу Смедерево
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=Europe/Belgrade:20160711T200000
DTEND;TZID=Europe/Belgrade:20160711T215000
DTSTAMP:20260525T083000
CREATED:20160710T082142
LAST-MODIFIED:20160710T160349
UID:2941-1468267200-1468273800@arhiva.sdkultura.rs
SUMMARY:ВАЉЕВСКА БОЛНИЦА
DESCRIPTION:Трећи позоришни фестивал ТЕАТАР У ТВРЂАВИ\n\nДобро дошли у позориште\n\nФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ \n\n \n\nПонедељак\, 11. јул 2016. \n\nМали град Смедеревске тврђаве у 20.00 сати\n\n \n\nКрушевачко позориште – Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница\n\nДобрица Ћосић\n\nВАЉЕВСКА БОЛНИЦА\n\nДраматизација: Бранислав Недић\n\nРежија: Славенко Салетовић\n\n \n\nСценографија: Ирена Кукрић\n\nКостимографија: Лара Поповић\n\nСценски говор: Андријана Виденовић\n\nСценски покрет: Вера Обрадовић\n\nДизајн звука и тонски ефекти: Стјепан Крушељ\n\nДраматург: Марко Крстић\n\nОрганизатор: Јована Стојковић\n\n \n\nУлоге:\n\n \n\nДоктор Михајло Радић: Марко Живић\n\nОлга Катић: Биљана Николић\n\nМилена Катић: Милица Томашевић\n\nМајор Гаврило: Небојша Вранић\n\nРадојко\, посилни: Дејан Цицмиловић\n\nМилоје Дачић: Ненад Станојевић\n\nТола Дачић: Бојан Вељовић\n\nБогдан Драговић: Милан Поповић\n\nДоктор Симић: Урош Милојевић\n\nДоктор Паун Алексић: Матија Ристић\n\nДоктор Хиршфелд: Никола Ракић\n\nДушанка\, болничарка:  Јелена Орловић\n\nРушка\, болничарка: Марија Видаковић\n\nПрота Божидар:  Никола Пантовић\n\nНадежда Петровић: Марија Кнежевић\n\nВојвода Живојин Мишић: Милија Вуковић\n\nДоктор Винавер: Никола Пантовић\n\nСанитетски пуковник: Никола Пантовић\n\nРиста-рањеник: Предраг Миленковић\n\nСибин-рањеник: Богдан Милојевић\n\nВеличко-рањеник\, Човек 3\, Војник: Момчило Радосављевић\n\n \n\nИнспицијент: Душица Вуковић\n\nСуфлер: Александар Вуковић\n\n \n\nТрајање: Сат и 50 минута\n\n\n\n Писац\n\nДобрица Ћосић (1921-2014) је српски писац\, романсијер и есејиста\, политички и национални теоретичар и редовни члан САНУ. Био је први председник Савезне Републике Југославије од 1992. до 1993. године. Од самог почетка учествовао је у догађајима везаним за Други светски рат. Ћосићев роман „Далеко је сунце“ објављен 1951. године показује којим је путем кренула књижевност тог времена. Охрабрен почетним књижевним успехом\, Ћосић почиње упорно и истрајно да ради на упознавању модерне домаће и европске прозе и филозофске и социолошке научне мисли\, што му је омогућило да својим будућим делима доспе у врх српске књижевности и да значајно преграничи националне међе. Роман „Корени“ Ћосић је објавио 1954. године. То дело стоји на почетку целе једне епопеје коју је Ћосић успео да исприча у низу романа следећих деценија. О догађајима у Другом светском рату говориће и у роману „Деобе“ објављеном 1961. године. После „Деоба“ следи циклус романа „Време смрти“ – 1972. године излази прва од 4 књиге; овај циклус се бави догађајима везаним за Први светски рат. Ћосић ће 80-их година објавити циклус „Време зла“ који обухвата три обимна романа (Верник\, Грешник и Отпадник). У овом циклусу писац прати догађаје између Првог и Другог светског рата. Средином 90-их година појављује се дело „Време власти“\, након Ћосићевог активног учешћа у власти.\n\nЋосић се приближио тематици историјског карактера као модерни романописац\, користио је унутрашњи монолог и монолог тока свести\, а уносио је и научну грађу у дела.\n\n \n\nРедитељ\n\nСлавенко Салетовић (1948\, Високо\, ФНР Југославија). Академију за позориште\, филм\, радио и телевизију уписао је 1968. године у класи професора др Хуга Клајна. Дипломирао је\, са највишом оценом\, у класи професора Димитрија Ђуровића 1972. године.\n\nСезоне 1973/1974 био је стални редитељ Драме Српског народног позоришта у Новом Саду. Изабран је за асистента на Факултету драмских уметности у Београду априла 1974. да би\, напредујући кроз звања\, 1991. године био изабран за редовног професора.\n\nДугогодишњи је шеф катедре за Позоришну и радио режију. У два мандата биран је за продекана Факултета драмских уметности у Београду. Обављао је функцију проректора Универзитета уметности и актуелни је председник Савета Универзитета уметности у Београду. Добитник је Велике плакете са повељом Универзитета уметности у Београду (2009).\n\n \n\nО представи\n\nШта би то могао да каже редитељ представе „Ваљевска болница“ настале по једном од делова романа - саге „Време смрти“\,  Добрице Ћосића?\n\n\tПрво да призна да се никада не би усудио да Буде Бранислав Недић\, аутор драматизације. Наћи се разапет између моћне Ћосићеве литературе\, садашњег животног и театарског тренутка\, амбициозности редитеља и ништа мање захтевности носиоца главне улоге Марка Живића\, дискретне и убитачно тачне корективне строгоће драматурга Марка Крстића\, изузетног познаваоца Ћосићевог опуса. Радити верзију за верзијом драматизације\, у увек закучастом ребусу претакања велике прозе у позоришно дело\, а истовремено кормиларити огромним\, сложеним и по сегментима нестабилним трочланим копродукцијским позоришним пројектом и\, без лажне скромности\, успети у свему томе!\n\nТо се редитељ никад не би усудио!\n\n\tДруго\, да призна редитељ\, да је као ретко до сада\, био омогућен да се бави својим изворним послом-режијом. Продукциони\, организациони\, технички\, термински\, па и финансијски проблеми пројекта били су муњевито\, тихо\, мађионичарски избалансирани и безболно решавани\,тако да се многобројни ауторски ансамбл могао у потпуности посветити стварању представе.\n\tИ најважније признање: Од највеће бојазни у почетку рада на пројекту\, а то је разнородност поделе по искуству и афирмацији. Стављањем у исту процесно-креативну раван бардова српског глумишта\, искусних и даровитих чланова крушевачког ансамбла и младих\, неискусних јуришника дипломаца и студената Факултета драмских уметности Приштина- Звечан\, дошло се до амалгама\, нуклеарног језгра и извора неисцрпне енергије представе „Ваљевска болница“.\n\tНе признајем више ништа! Чак ни то да сам заволео Крушевачко позориште\, то су ствари које се не признају и не мешају са послом!!!\n\tА то да ме нико не тера да проговорим о теми\, значају\, националној емоцији и метафоричности саме „Ваљевске болнице“? И то је логично! Представа тежи да додирне висину\, снагу и значај историјског збивања у данима Великог српског помора 1914. и 1915. године. Да ли успева у томе. Па да погледамо...\n\nСлавенко Салетовић\n\n \n\nОво је пургаторијум српског народа\, прича о очишћењу испричана кроз судбину једног човека - каже за „Новости“ режисер Салетовић. - Када сам после дужег времена поново прочитао дела „Време смрти“\, схватио сам да Србија има антиратног књижевника у правом смислу. Верујем да смо урадили представу какву је Ћосић заслужио\, модерну и пријемчиву која се тиче свих Срба и свих људи.\n\n- Сећам се добро да су „Корени“ имали 80 извођења\, чак 50 у полусезони - напомиње Недић. – „Ваљевска болница“ је представљала још већи изазов. У питању је роман који се базира на унутрашњим монолозима јунака. Отуда смо осмислили готово антички комад\, универзалну причу о јунаку који долази у једну болницу коју окреће наглавачке\, и заједно са својим сарадницима из ње излази као победник. Побеђује\, али то плаћа највећом ценом\, животом.\n\n \n\nПозориште\n\nПрофесионално народно позориште у Крушевцу\, званично основано 1946. године\, има дубоке корене у аматерским\, радничким\, омладинским и сталешким „ад хок“ ансамблима... Стотину година театарских збивања спонтано или систематично неговали су глумачке личности и сценске уметнике који су на велика врата улазили у престоничке\, београдске театре. Педесет година пре отварања професионално театарске куће у Крушевцу\, у високом позоришном лицеју београдском\, завршиће брилијантном дипломом највећа легенда крушевачке Талије под Багдалом – Бора Михајловић. Из његовог „шињела“ изаћи ће прворазредни српски драмски глумци: Рада Савићевић\, Михајло Паскаљевић\, Миодраг Петровић Чкаља\, Ђуза Стојиљковић\, Ташко Начић...\n\nУ првом периоду свог бивања и делања\, Народно позориште у Крушевцу ради на професионализацији позоришног чина\, на академизацији театарског стила у позитивном смислу те речи. Ансамбл је састављен од врло различитих уметника неједнаких стилских облика и обличја. Репертоар је класично домаћи са неколико руских драматичара у аури соцреалистичке „неконфликтне“ драме. У другој етапи Народно позориште у Крушевцу приближиће се респектабилном драмском опусу савремене европске и домаће драме: Кокто\, Шо\, Тенеси Вилијамс\, Гогољ\, Стерија\, Нушић\, Крлежа\, Брешан...Трећи круг крушевачког репертоара\, од 1986. до данас са артистичком вољом за променом и узлетом обележиле су драме Бена Џонсона\, Голдонија\, Александра Поповића\, Јонеска\, Душана Ковачевића... Радо бисмо рекли да је Крушевачко позориште почело\, развијало се\, узлетало и гибало се\, да би и данас живело као театар који игра аутентични\, домаћи и страни класични репертоар и оне комаде и фарсе из наше савремености\, чија је вредност већ проверена или се\, тек\, проверава\, данас и овде.\n\nКрушевачко позориште је данас једна од водећих уметничких кућа у нашој републици.\n\nwww.krusevackopozoriste.com\n\n \n\nЦентар за културу „Вук Караџић“ у Лозници основан је Одлуком Скупштине општине Лозница 1998. године за обављање делатности из области културе\, просвете\, музеја\, галерија\, збирки\, заштите културних добара\, природних и других знаменитости. Центар за културу „Вук Караџић“ је установа која својим делатностима обухвата више сродних дисциплина чија је основна мисија дифузија културе и подстицање културног стваралаштава као и сакупљање\, чување и излагање предмета које одражавају живот локалне заједнице. У оквиру Центра за културу „Вук Караџић“ раде Музеј Јадра\, Стална поставка слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић\, Вуков дом; уједно Центар за културу управља знаменитим местом Тршић и спомен комплексом Текериш. Што се образовне делатности тиче у оквиру Центра за културу организује се стручно оспособљавање за многа занимања и ради образовни центар Универзитета „Џон Незбит“ из Београда.\n\nПоред редовних месечних програма намењених најширој публици Центар за културу организује и реализује следеће манифестације: Вуков сабор\, Ђачки Вуков сабор\, Дане Јована Цвијића\, Мићине и Верине дане\, Свет жена.\n\nwww.ckvkaradzic.org.rs\n\n \n\n[gallery columns="4" ids="2947\,2945\,2948\,2949\,2950\,2951\,2952\,2953\,2954\,2955\,2956\,2957\,2993"]
URL:https://arhiva.sdkultura.rs/index.php/event/valjevska-bolnica/
CATEGORIES:Позоришни програм
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://arhiva.sdkultura.rs/wp-content/uploads/2016/07/Valjevska-bolnica_plakat.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR