Трибина у оквиру 31. Смедеревских светосавских свечаности СЛОБОДА У ХРИШЋАНСКОМ ИСКУСТВУ

Четвртак, 23. 1. 2020.
Концертна дворана у 19.00
Трибина у оквиру 31. Смедеревских светосавских свечаности
СЛОБОДА У ХРИШЋАНСКОМ ИСКУСТВУ
Учествује: др Вукашин Милићевић, доцент на Православном богословском факултету у Београду
Слободан улаз

Током програма, биће указано на слободу као на изворно припадајућу духовној димензији човековог живота и на незамисливост човековог бића без слободе, која је, према хришћанском веровању, нераскидиво повезана са учењем да је човек створен да буде „жива икона Божија“, створен „по образу и подобију Божијем“. У одговорима на питање о слободи као једном од темељних и круцијелних питања у нашем свесном односу према сопственој егзистенцији, слобода, схваћена и као самовласност у светоотачком предању, биће на плану искуства вере истакнута и као чинилац у практиковању јеванђељских врлина. Пажња ће бити посвећена и питању о мерилу разликовања истинске слободе од привида слободе. Проблем слободе биће разматран и као проблем одговорности, као и у светлости питања о томе да ли, са хришћанског становишта, слободи избора припада апсолутна и коначна вредност. Са др Милићевићем ће током обраде теме бити вођен разговор и о проблематизовању и преиспитивању слободе у њеној везаности за хришћанску есхатолошку перспективу, за „будуће догађаје“, за наду у „будућа добра“, у „Царство небеско“, и, са друге стране, за схватање слободе изражене у ослоњености људског бића на сопствене снаге, у самогенерисању субјекта без ослонца у вишој инстанци. Програм ће понудити одговоре и на питање о томе шта, у хришћанском искуству слободе и у хришћанском подвигу, значи „одрећи се своје воље“.

Др Вукашин Милићевић дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 2005. године, мастер рад на Одељењу за Историју на Филозофском факултету у Београду одбранио је 2010. године, а докторирао је на Православном богословском факултету 2018. Тема дисертације била је Аспекти проблема времена код Св. Максима Исповедника. Доцент је на Групи за систематско богословље Православног богословског факултета у Београду. Обављао је више служби у установама Архиепископије београдско-карловачке (парох при Храму Св. Саве у Београду, парох Храма Светог Василија Острошког на Бежанијској коси)
У сарадњи са Мирославом Поповићем приредио је Библиографију часописа „Богословље“ (1926-1940, 1957-2006) и „Зборника Православног богословског факултета“ (1950-1952). Аутор је бројних чланака и студија: Православље и културни плурализам, Вечност у једноме сату (са Милошем Миловановићем), Црква и демократија, Црква и монархија, Да ли је могуће „монотеистичко трогласје“, Богопознање и предање: покушај еклисиолошке артикулације основних претпоставки хришћанске гносеологије,Преговори о сазивању васељенског сабора из 1367. године, Десета недоумица Св. Максима Исповедника и богословски проблем времена, Црква и медији: пастирска пракса и медијска писменост у Србији, Црквени магистериј и Предање у делу „Предање и предања“ Ива Конгара,
Аутор је и научно-популарних текстова: Оригинал фалсификата: риалити шоу као лице стварности, Биће скоро пропаст света?, Блиски сусрет треће врсте, Ипак се окреће.
Преводио је са старогрчког Светог Максима Исповедника, Светог Епифанија Кипарског, Светог Јована Златоустог, са енглеског Роџера Беквита, Оскара Кулмана, са француског Јоргоса Арабациса.
Потписује приказе књига Богдана Лубардића „Јустин Ћелијски и Русија: путеви рецепције руске философије и теологије“, Владимира Вукашиновића, „Српско барокно богословље: библијско и светотајинско богословље у Карловачкој митрополији XVIII века“, Роуена Вилијамса „Достојевски: Језик, вера и књижевност“
Говорио је на бројним духовним трибинама и одржао мноштво предавања.

Share