34. НУШИЋЕВИ ДАНИ 2017.

34. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ „НУШИЋЕВИ ДАНИ“

Смедерево 19-28.април

НУШИЋ, САВРЕМЕНИ, СВЕВРЕМЕНИ

Нушићева љубав према позоришту и драмској уметности многима је била често неразумљива. Наследна особина није, јер су Нушићеви родитељи, а још више преци, били од свега тога врло далеко. Рођен у једној чврстој трговачкој кући пуној патријархалности, као син човека који је трговац на берзи, није могао добити надахнуће, као књижевник, ни љубав према књижевном стварању.

Често сам га питао откуд код њега та огромна издржљивост и истрајност у тој љубави, поред свих мука и невоља, које је отуда имао?

– Та… ђаво би га знао, одговарао је, ја све мислим да је томе крив онај Димић, што је доводио своју трупу и играо у Смедереву, кад сам ја био мали… Можда грешим, али тако ми се чини…

Знаш, за сву децу, малу и велику, без обзира на године, онај мирис на обојено платно, мастике, шминку, све то опија… Па замисли: трико у оно време… пажеви… Какви су да су, онда је то било опијајуће… Али, ипак је Димић крив!

Миливој Предић: „Нушић у причама“

ПРЕТФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ

19-22. април

Среда, 19. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

Позориште „Креативни хаос“ Смедерево

Љубомир Симовић

ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Режија: Невена Ракочевић

Улоге:

Василије: Иван Бајчић

Јелисавета: Клара Луковац

Софија: Невена Мартић

Филип: Стефан Николић

Гина: Јелена Стевановић

Благоје: Алекса Вујовић

Секула: Реља Стојановић

Симка: Марија Наранџић

Дробац: Урош Павловић

Милун: Милош Живковић

Мајцен: Милан Јелић

Газда кафане: Милан Ранковић

Дара: Миа Протић

Томанија: Ана Илић

Грађанке: Анђелина Живковић

Тамара Николић

Марија Коцић

Нађа Ракочевић

Маша Павловић

Наталиа Стојковић

Смрт: Горан Ракочевић

О ПРЕДСТАВИ

Ова представа говори о вечној борби уметника за место сопственог израза, прихватање и одобравање. Такође поставља питање границе између стварности и уметности, реалности и театра; где је она и да ли заиста постоји? Зашто театар и глумци постоје? Која је њихова сврха? Да ли је употребна вредност уметничког дела јасна или остаје заувек „закопана” у расправама које само појединци воде и разумеју. Питање лепоте, као етичке категорије, је овде јасно изражено, као и моменат у коме спознајемо њен ефекат на обичног, простог човека. Рат, као свеприсутно зло које вреба и смрт која одглумљена или стварна више не прави разлику у раздирању душе и ума, околности су које боје ову представу, дајући јој свевременост, јер можемо препознати савремена питања, али и универзална решења.

ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА

…текст је прилично захтеван, али мислим да су сами глумци одушевљени текстом, да им је био инспиративан и пружа могућност приказивања лепезе осећања, промене личности и карактера кроз саму представу. То је фантастичан материјал за рад. Ту су млади средњошколци, ово је за њих био нарочит изазов. Можда сам раније и страховала како ће се снаћи када се укључе рефлектори, али сам после премијере јако задовољна.

…Некога лепота подстиче да буде још бољи, некога уништава. Околност у којој се све дешава је рат, а свет увек ратује, не мора да буде вешање на житној пијаци у Ужицу али је увек неки облик сукоба присутан. То је још једна од свевремености представе.

… Направили смо демистификацију театара, не постоје џепови, завесе, све је огољено. Јер, заправо се читаво време не зна шта је представа, шта реалност. А мислим да су те ствари иначе неодвојиве.

Невена Ракочевић, Наше новине

Четвртак, 20. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

НУШИЋЕВИ ЛАУРЕАТИ

Вече са Горданом Ђурђевић Димић, добитницом Нушићеве награде за животно дело глумцу-комичару 2007. године.

КЦ Сремски Карловци и Српско народно позориште Нови Сад

Џером Килти

ДРАГИ МОЈ ЛАЖЉИВЧЕ

Режија: Тибор Вајда

Улоге:

Џорџ Бернард Шо: Миодраг Петровић

Патрик Кембел: Гордана Ђурђевић Димић

Превод и адаптација: Тибор Вајда

Лектор: Марија Судар

Дизајн светла: Марко Радановић

Дизајн тона: Душан Јовановић

Инспицијент: Снежана Радованов Кузманов

Шаптач: Милица Ђукић Рађеновић

Фотографије: Бранислав Лучић

О ДЕЛУ

Дело је настало на основу дугогодишње преписке Џорџа Бернарда Шоа и глумице Патрик Кембел и представља нежну причу о односу два бића која се остварују заједно. Језик је жив, динамичан, привлачан, интелигентно интригиран, високог стила и верно осликава давно несталу епоху када су се писала писма. По речима редитеља, ово је „представа за оне који размишљају, оне који умеју да осећају и који знају шта је катарза“.

Представа Драги мој лажљивче играна је у преко сто земаља с великим успехом.

У Атељеу 212 на репертоару је била 34 године што је јединствен случај у светском театру ако је реч о представама репертоарских позоришта са истим извођачима.

Као радио-драма Радио Новог Сада Драги мој лажљивче, у режији Тибора Вајде, представљала је Радио телевизију Војводине на Фестивалу радио-драма у Енглеској 25. фебруара 2016. године.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Програмске свеске, обично садрже паметне мисли редитеља о томе шта је песник хтео да каже, а он није умео да прикаже. Е овај пут није тако! Сада дело жели да каже нешто о аутору, додуше других драма, који, опет, о себи каже:

„Нисам имао јуначке авантуре. Нису ми се дешавале разне ствари. Баш супротно, ја сам се дешавао њима. Онда сам их претекао у књиге или у позоришне представе. Онај ко их прочита или погледа- дознаће све о мени“. Немојте му веровати! Тим пре што је он Џорџ Бернард Шо! Догађаји из његовог живота заиста се могу испричати у неколико реченица, али оно што се није десило, а могло се десити, налази се у безброј писама које су он и Беатриса Танер, познатија као госпођа Пат Камбел, још познатија као најсјајнија звезда лондонских позоришта, четрдесет година слали једно другом.

И то је све.

Пустио сам Гордану и Миодрага да уз Маријину помоћ испричају и вама шта у њима пише.

Тибор Вајда

Петак, 21. 4. 2017.

Велика дворана у 11.00 и 12.00

„Театар на Сави“ и Удружење „Хајде обрадуј дан“

Представа за децу

ЧАРОБНА ДОЛИНА

Текст и режија: Татјана Миланов

Музика: Костантин Ацевски

Играју: Лазар Миљковић/Никола Марковић, Татјана Миланов/Ђурђа Павловић, Јадранка Нанић Јовановић

Костим и сценографија: Татјана Миланов,Тања Жиропођа, Јадранка Нанић Јовановић

O ПРЕДСТАВИ

Представа „Чаробна долина“ одиграва се на једном чаробном месту где се снови остварују, где се тајне откривају и несебично дарују. Мила Вила и њен помоћник Цветко, живе радосно у чаробној долини и они, са сваким ко се нађе у њиховој долини, весело деле своја знања, љубав и радост. И зато „свако ко дође у Чаробну долину добије неки дар на поклон, од кога постане бољи, лепши, срећнији“. Ова прича, намењена и деци и одраслима, је прича о љубави, о храбрости, доброти и радости.

Неваљала дeвojчицa Цицa, и Принц Злоћко су се нашли у Чаробној долини, неваљали, нервозни и намргођени. Цица је себична и размажена, хоће све играчке само за себе, и да јој сви буду слуге. А Злоћко је пре времена остарио зато што је заборавио да се смеје и игра. Он мрзи све што је лепо и добро, забрањује смех, игру, пољупце, загрљаје и све што је лепо. Кроз низ комичних ситуација Цицa и Злоћко, уз помоћ деце, Миле Виле, Цветка и два кловна откривају Магију Доброг Срца. И тaкo сe зaљуби принц у Цицу. Они збoг љубaви постају несебични и добри и схватају да је лепота у дељењу, игри и смеху.

Oвa представа нaмeњeнa je нajмлaђoj публици узрaстa oд 2. дo 12. гoдинe, сa зaнимљивoм сцeнoгрaфиjoм, живoписним кoстимимa и маскама, сa 6 ликoвa кoje тумaчe aфирмисaни глумци уз oригинaлнe сoнгoвe и музику. Представа je интерактивна, eдукaтивнa и зaбaвна.

Петак, 21. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

Градско позориште Јагодина

Бранислав Нушић

СУМЊИВО ЛИЦЕ

Адаптација и режија: Бранислав Недић

Улоге:

Јеротије Пантић: Драган Буњевац

Анђа, његова жена: Марија Дебељаковић

Марица, њихова кћи: Катарина Новаковић

Вића: Ненад Петровић

Жика, срески писар: Петар Митић

Алексија Жуњић, срески шпијун: Виолета Пешић

Ђока: Недељко Милановић

Миладин: Драган Станчевић

Сценограф: Петар Мишић

Избор костима: Виолета Пешић

Избор музике: Василије Савић

Организатор: Бранка Маринковић

Мајстор светла и тона: Радојко Којић

Инспицијент: Драган Станчевић

Суфлер: Биљана Радановић

Техника: Зоран Булатовић, Драган Станчевић

…Читам комад, читам, и кад наиђем на реч „династија“, окрећем се око себе и погледам обазриво у слику Његовог Величанства Краља. Читам даље, читам га седећи заваљен у управничкој фотељи и, боме, кад сам дочитао до краја, учини ми се сасвим другачији но што ми се чинио кад сам га читао код куће, као писац. И најзад, кад сам га прочитао још једанпут, деси се оно што се морало десити. Устајем са фотеље, дижем са стола рукопис и враћам га себи као писцу, а разуме се, пропраћам то све овим мудрим речима:

-Драги мој господине Нушићу, носите ви овај рукопис кући. Леп је комад, добар је комад, ја вам чак и честитам на њему, али носите ви то кући, јер не бих био рад да се нађе овде, у мојој управничкој фиоци.

-Али, забога покушавам ја, Нушић писац, да се буним- раније управе разумем… али данас… па онда ваша тежња да приновите репертоар…

-Све је то тако… да, тако је -одговарам ја, Нушић управник- али ја вам као ваш искрен пријатељ, и у интересу ваше будућности, саветујем, носите овај рукопис кући. Ви сте млад човек, па треба да ме послушате!

Овај сам разговор водио, погледајући у велико огледало, које је било према моме столу и у коме је, преда мном, седео погружен писац Нушић. Да бих га умирио, ја направих једну компилацију из некадање беседе Шапчанинове и одржах један дуг говор, те једва најзад успех убедити онога у огледалу да узме рукопис и да га однесе кући, и остави на његово старо место, на дну фиоке, под дебелим свежњем других рукописа.

…Ако, ипак, у овој комедији има алузија које нису застареле; ако има погдекоје речи која би се могла и данас рећи; ако има појава на које би се и данас могао пружити прст – то је само доказ да у бирократији целога човечанства, свих народа и свих раса, има елемената који су општи и вечити, те који ће комедиографима будућности тако исто пружити материјал као што га је мени прошлост пружила.

Из предговора Бранислава Нушића комаду„Сумњиво лице“

ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА

..Бирајући текст, водили смо рачуна да то буде текст који ће одговарати глумцима које јагодинско позориште има. Мислим да смо то доста добро погодили. Изузетно добра атмосфера је била током припрема и мислим да имамо једну изузетно лепу представу која ће, верујем, дуго живети и која неће се неће играти само у Јагодини, већ и на сценама широм Србије.

Бранислав Недић, Коперникус РТВ Јагодина

Субота, 22. 4. 2017.

Велика дворана у 20 сати

Душан Ковачевић

Грaдскo пoзoриштe „Teaтaр 91“ Aлeксинaц

ЗВЕЗДАНА ПРАШИНА

Режија: Бранислав Недић

Лица:

Иван:Срђан Стојадиновић

Каћа: Јелена Томић

Марко:Бојан Цветковић

Јелена:Нинушка Стојановић

Кум:Бобан Тодоровић

Тетка:Зорица Стевановић

Костимографија: Драгана Ђурић

Сценографија: Душан Станковић

Израда сценографије: Драган Гојковић, Дарко Николић, Слован Ђикић

Мајстор светла: Драган Гојковић

Мајстор тона: Дарко Николић

Декоратер и реквизитер: Слован Ђикић

Гардеробер: Јелена Марковић

Уметнички секретар: Новица Првуловић

Директор: Милена Рашић

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Мање познати комад нашег најзначајнијег савременог драмског писца Душана Ковачевића, „Звездана прашина“, у стилу његових најбољих драма, непогрешиво сецира друштвене околности, мушко-женске односе и непостојање комуникације међу људима. Кроз призму јасних и духовитих ликова, кроз низ комичних ситуација, Ковачевић прича о људима који се не „чују“, где свако прича своју причу и своје проблеме, а заборавио је да слуша оног другог. У таквој ситуацији, како некада, тако и сада, то узрокује проблеме и разилажење супружника и љубавника, у једном вечитом и зачараном, бесконачном кругу. Гледајући ову вечиту причу, гледаоцу остављамо да се добро забави, али и да се запита, о времену и начину живота који сви ми живимо.

Бранислав Недић

ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА

Да ли је могуће не упасти у колотечину након дугогодишњег брака, да ли заљубљен човек неминовно ствара илузију идеалног партнера, и да ли је у туђем дворишту трава увек зеленија? Иако се могло осетити да их поставља, представа није дала коначне одговоре на питања, нити је на тим одговорима инсистирала.

Мултимедијални интернет портал Фар

FAR.RS

Недеља, 23. 4. 2017.

ПРОГРАМ СВЕЧАНОГ ОТВАРАЊА ФЕСТИВАЛА

Плато испред Центра за културу Смедерево, 19.00

Полагање венаца на споменик Браниславу Нушићу

Галерија Центра за културу Смедерево, 19.30

Отварање изложбе позоришних плаката „Сумњиво лице“

(Студенти Одсека графичког дизајна Факултета примењених уметности у Београду.)

Велика дворана, 20.00

Отварање 34. позоришног фестивала „Нушићеви дани“

ФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ

Недеља, 23. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

Атеље 212 Београд

Александар Поповић

МРЕШЋЕЊЕ ШАРАНА

Режија: Милан Нешковић

Играју:

Професор: Тихомир Станић

Мица: Христина Поповић

Лаза: Виктор Савић

Кум Света: Немања Оливерић

Кумић Мита: Иван Јевтовић

Боса: Дубравка Мијатовић

Васа: Ненад Јездић

Госпава: Драгана Ђукић

Драматургија: Јелена Мијовић

Сценографија: Весна Поповић

Костим: Марина Меденица

Асистенткиња костимографа: Биљана Гргур

Композитор: Владимир Пејковић

Организација: Јелена Твртковић

Асистенткиња организатора: Јована Павић

Вођење представе: Јована Павић

О ПРЕДСТАВИ

„Мрешћење шарана” је комад о преломним историјским тренуцима, политичким превирањима и великим друштвеним променама које се паралелно догађају у једној кући, унутар мешовите породице малих грађана и сељака, који се, међусобно, боре за власт и превласт. Комично и апсурдно је колико у тој борби провејавају и душевност и рањивост и смешна људска морална посрнућа.

Као и сам писац, и ова представа покушава да мане свог народа, оне најгоре особине на неки начин објасни и да, објашњавајући, тражи неки бољи пут. „Мрешћење шарана” се догађа у турбулентним временима и репресивном систему који буде звер у људима. Човек има своје анимално биће и не треба се много играти са њим. Ко пусти звер из човека, тај је велики злочинац. Не би нас много требало изазивати да почнемо да једемо руком, да отимамо, да ударамо – да дигнемо руке од салвете, од тањира, од кашике. Не треба руже гајити у подруму и заливати их врућом водом да бисмо видели колико су оне отпорне. Зна се шта с ружама треба радити. Хоће врло брзо ружа да подивља. Хоће човек да подивља.

ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА

Када бисмо сада направили анкету о Резолуцији Инфобироа, о томе шта се ту заправо бирало а да за последицу може имати и Голи оток, верујем да међу млађим људима готово нико не би знао. Поповић се ту бави далеко дубљим, и данас тако важним стварима. Он се у овом комаду вивисекцира шта репресија, у оном дубљем слоју, ради људима, извлачи најгоре из човека. Човек има у себи потенцијал и за добро и за лоше. Владари и системи који пусте звер из човека су суштински злочинци. Ови ликови заправо нису лоши људи, само је систем из њих извукао оно најгоре. И данас су људи од макро до микро плана до зла бога притиснути опредељивањем, од кога им заправо после све зависи. Ми у ствари живимо у песми Матије Бећковића „И ово и оно“. Живимо у контексту где ти мораш да будеш или за ове или за оне, сликовито; мораш да навијаш или за Партизан или за Звезду, чак и ако навијаш за неког трећег, ти мораш и да се определиш између ова два. И немој да се фолираш. Та биполарност у репресивном систему нас подстиче да будемо још гори.

Милан Нешковић, Блиц

РЕЧ КРИТИКЕ

Режија Милана Нешковића овај пут одговара тексту драме, доследна је и одмерено разиграна, при чему су појачани гротескни, апсурдни зачини, поједини ликови су веома бекетовски (на пример Мита у првом делу). Глумци играју врло упечатљиво и инспирисано, посебно Христина Поповић која са убедљивом лакоћом ствара лик расне опајдаре Мице која се спретно прилагођава променама околности. Ненад Јездић такође веома ефектно означава Васине трансформације, од надобудног капетана до скрханог човека, сенке. Пиони у вратоломним потезима судбине су и кум Света (Немања Оливерић), кумић Мита (Иван Јевтовић), Лаза (Виктор Савић) и Боса (Дубравка Мијатовић), и наравно протагониста, Професор (Светозар Цветковић), који, због промена у политичкој клими, такође искушава драстично различите фазе, од сломљености и отпадништва до самоуверености, гордости. Не мења се једино Госпава (Драгана Ђукић), која живи ван кварног градског друштва, на селу, са кравама, она је знатно тиша и постојанија, другачија од осталих жена, прелако прилагодљивих.

Ана Тасић, Политика

Понедељак, 24. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

Народно позориште Кикинда

Ежен Јонеско

НОСОРОГ

Режија и адаптација: Снежана Тришић

Играју:

Беранже:Марко Гверо

Дејзи: Марина Воденичар

Жан: Ђорђе Марковић

Логичар, Дидар: Никола Јоксимовић

Келнер, Ботар: Драган Остојић

Стари господин, господин Папијон: Славољуб Матић

Госпођа Беф: Марија Остојић

Функционер: Миљан Давидовић

Статисти: Јожеф Поцик и Милан Вујић

Сценограф: Дарко Недељковић

Костимограф: Мирна Илић

Драматург: Бојана Марић

Композитор: Срђан Марковић

Дизајн звука: Јаков Мунижаба

РЕЧ ПИСЦА

Носорог је човек примљених идеја. У комаду сам се просто трудио да прикажем једно идеолошко загађење. Први пут сам га доживео у Румунији, у време када је интелигенција постепено постала нацистичка, антисемитска.

Ежен Јонеско

РЕЧ РЕДИТЕЉА

У време велике егзистенцијалне кризе, у једном провинцијском градићу сви становници почињу полако да се претварају у носороге и групишу се у крдо. „Носорог“ преиспитује фантизам масовних идеолошких заслепљености током крупних друштвених промена и положај појединца насупрот психологији масе или стада. Кроз искуство локалних, социолошких и политичких промена, ово постаје прича о друштву које регресира уједињујући се у једноумну масу или крдо. Занима ме појединац који тада мора да донесе избор. Ово је прича о изборима у тренутку када је опстанак регресиван по друштво и појединца.

Снежана Тришић

РЕЧ КРИТИКЕ

…Ту се, у том делу лепо осликава како настаје БОЛЕСТ – моћи снаге, која, једног по једног ТРУЈЕ ситне грађане и измешта их из њихове свакодневне згубидан-удобности – пребацује их у свет обрачуна и понижења, у свет служења слепој сили – оличеној у једној животињи необичне снаге и разорности – НОСОРОГУ! Кад је једном ухватио схему комада – остало му је само да поређа духовите апсурдистичке сличице – па носорог овде, па носорог онде – увек тамо где га нико не очекује – напада, протрчава, руши, крши…али и осваја и преузима – све што је било некако онако – обично и бесциљно, постаје баш овако – потребно, поређано, постројено и моћно! Док носорог не постане СВЕ – заузме цео простор постојања и мишљења и изван њега не остане нико и ништа.

Представа Снежане Тришић и Народног Позоришта Кикинда прати пажљиво ток тог захукталог преображаја – сличице апсурдистичке басне су разигране и маштовите, разорна снага носорога, прети из позадине сцене – вири из великог рама, као увећана слика неког председника, диктатора, суверена, генералисимуса… и најављује ишчекивани тоталитарни упад – на крају представе и физички се та велика фигура – одличан рад вајара Миливоја Жарковића – ушета на сцену и освоји је апсурдистички и стварно, до краја. Шта се све ту у међувремену деси, то је цела представа, пуна духовоитих сцена и онеобичених карактера. Сви су наравно – померени у неком правцу – али свако је ухваћен у неком моменту кризе – личне, заједничке, идентитета, идеје, заноса…стварне, измишљене или индуковане. И баш у том раскораку испразности – у градићу као на дечјем цртежу – са кафаницама и црквицама, са бициклистима и бициклисткињама, са шеширићима и са кошуљама на цветове, са пијанцима и службеницима у пролазу….затутњи топотом незадрживог освајања – НОСОРОГ!…

…Снежана Тришић са ансамблом Народног Позоришта Кикинда, успела је да исцизелира цртице ситних карактера и да са глумцима представи мали свет ситног грађанина, који се среће са том силом и мења се. Глумци су нашли стил закучастог, гротескног ситног реализма, да се подсмехну и сили и слабости и себи и нама – све је деловало помало наивистички искрено и ишчашено забезекнуто! Карактери су приказани као недорасли и неспретни становници неке Земље Дембелије, неспремни за чудо које их је снашло, а онда се у представи СНАЛАЗЕ и заузимају своја нова места у новом поретку!

Горан Цветковић, Радио Београд 2

ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА

Носорози, као симбол идеолошке заслепљености, повиновања масовним феноменима, људског страха и неспремности да се остане свој, заправо су подсећање да се све мора преиспитивати и да цена сопственог става, различитости никада није превисока. Али је тежи и ређи избор.

Радио телевизија Војводине- Војвођански дневник, премијера представе „Носорог“

Уторак, 25. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

Позориште „КПГТ“

Жорж Фејдо

БУБА У УХУ

Режија: Љубиша Ристић

Улоге:

Виктор-Емануел Шандебиз: Лазар Јованов

Пош: Лазар Јованов

Камиј Шандебиз: Михаило Перишић

Ромен Турнел: Војислав Томић

Доктор Финаш: Никола Ивачков

Карлос Оменидес де Истангва: Богдан Трифуновић

Гђа Ферајон: Ана Костовска

Етјен: Никола Марковић

Рагби: Золтан Плетл

Батистен: Обрад Радуловић

Рејмонд Шандебиз: Соња Лештар

Лисјен Оменидес де Истангва: Ташана Ђорђевић

Антоанет: Хајди Ставров

Ежени: Марина Ракић

Сценограф: Владислав Лалицки / Немања Петровић

Костимограф: Вања Вукић / Здравка Кулијер

О ПРЕДСТАВИ

Дипломска представа Љубише Ристића изведена је први пут у јуну 1971. године у Југословенском драмском позоришту са Николом Симићем, Радом Ђуричин, Бранком Петрић, Миланом Гутовићем, Властом Велисављевићем, Војом Брајовићем и Марком Тодоровићем у главним улогама. Током 44 године играња кроз представу је прошло десетине глумаца, али су у њој свих тих година играли Никола Симић, Рада Ђуричин, Бранка Петрић и Власта Велисављевић.

Када је Никола Симић преминуо представа је скинута са репертоара ЈДП, али је одмах Љубиша Ристић уз помоћ Раде Ђуричин направио нову-стару „Бубу у уху“, са младим и полетним ансамблом КПГТ-а, који предводи Лазар Јованов у двострукој улози Шандебиза и Поша, улози која је прославила Николу Симића.

Нова – стара „Буба“ је кенотаф, сећање и поштовање за све из прве поделе којих више нема: за Бојана Ступицу и Марјана Ловрића који су одговорни и заслужни што се ова представа родила, за Зорицу Шумадинац, Слободана Дјурића, Мориса Левог, Марка Тодоровића, Бранка Миленковића, Владислава Лалицког, за Душка Чеклића и Николу Симића.

Комплетна глумачка екипа истих година као њихови претходници из 1971. – играће нову – стару „Бубу“ за своју стару и нову публику – деде, бабе синове, ћерке, унуке и унуке – као што је то одувек било и како ће заувек бити и када никога од нас више не буде. А Рада, Бранка и Власта играће са њима кад год зажеле и кад год се ужеле!

ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА

Феномен те представе великим делом лежи у енергији уметничке, глумачке екипе. У посвећености. Ми смо били као породица, и више од тога. У истом мизансцену ови млади људи носе своје енергије, своја решења, своје особености

Бранка Петрић, Блиц

Комедија мора имати корен у драмском. То је кључна ствар. Без драмске основе нема комедије. Комично само из гега, без психолошке мотивације, без утемељености, заправо није смешно. Тек испразно или банално. Из добре комедије само је корак до праве трагедије. Економија комедије је неумољива, расипништво покрета је сразмерно штети представе.

Љубиша Ристић, Блиц

Среда, 26. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

Театар „Carte Blanche“

Мирољуб Недовић

ХОР „БЕЧКИХ“ ДЕЧАКА

Адаптација и режија: Ирфан Менсур

Продукција: „Yugoart“ Београд

Улоге:

Вуле: Ирфан Менсур

Аца: Предраг Ејдус

Џони: Слободан Бода Нинковић

О ПРЕДСТАВИ

У животу сваког нашег човека постоји онај тренутак очаја када у самоодбрани посегне за најбољим у себи, хумором. Тада се шалимо на рачун сопственог живота, смејемо се свим својим моћима, немоћима, успесима и неуспесима. Комедија „Хор „бечких дечака“ је прича о нашим људима који сањају будућност, а боре се за садашњост. Моћно оружје им је ведрина и оптимизам. То је посебна категорија српске духовитости и шала на рачун сопственог менталитета, због које ова представа може да се назове и „генетска комедија“. Радња се догађа у сред једног подрума у Бечу, без прозора и дневног светла. Ту је један кревет, један ТВ на издисају и неколико пацова… Вуле (Менсур) и Аца (Ејдус) живе у импровизованом стану, радећи импровизоване послове и водећи импровизован живот. За ту, бечку импровизацију, задужен је Џони (Бода Нинковић), гастрабајтер друге генерације, који помаже својим земљацима да се снађу у туђини. Оригинални текст о два средовечна човека, који долазе у Беч у потрази за бољим животом, написао је Мирољуб Недовић, док је Менсур адаптирао текст за ову представу, коју је и режирао.

ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА

Комад је написао глумац, нишки колега, а ја сам одмах схватио да се од текста може направити интригантно позориште. На први поглед, то је тужна прича о три гастарбајтера у Бечу, али на други, реч је о комедији и нашем менталитету, од кога не можемо и не треба да бежимо. Важно је само узети из њега оно најбоље.

Ирфан Менсур, Вечерње новости

Ово је трагикомедија, коментар на живот данас, не само у дијаспори, већ и овде. Играм човека који је жртва транзиције. Не сналази се у променама друштвеног система, транзиције из социјализма у капитализам. Ова врста капитализма је нека врста неоробовласничког система. Дивљају све непоштене и нелогичне варијанте. Читаве генерације губе послове, морају да се сналазе. За људе у годинама веома је стресно и компликовано сналажење, посебно у иностранству, готово трагично,

Предраг Ејдус, Интернет портал Инфоцентрала

Infocentrala.rs

Четвртак, 27. 4. 2017.

Велика дворана у 20 сати

Позориште на Теразијама

Бранислав Нушић

МИСТЕР ДОЛАР

Мјузикл у адаптацији и режији Владимира Лазића

Текст сонгова и драматург: Жељко Мијановић

Композитор: Нинослав Адемовић

Музички аранжмани: Нинослав Адемовић, Александар Седлар

Оркестрација, диригент, композитор сонгова Изборна година и Јавна тајна: Александар Седлар

Кореограф: Милица Церовић

Сценограф: Александар Вељановић

Костимограф: Вања Поповић

Лектор: Радован Кнежевић

Улоге:

Александар Матковић, адвокат: Радослав Раде Марјановић

Жан, Јован Тодоровић, конобар: Maрко Гверо

Koкa, Ковиљка Јуришић, уредница листа ИСТИНА: Душица Новаковић

Спасоје Благојевић, председник клуба ЕЛИТА: Душко Радовић

Ела Благојевић, Спасојева ћерка: Валентина Павличић

Риста Топчагић, ратни профитер: Милан Милосављевић

Живана Ранчић, Мадам Пату: Ана Симић

Младен Новаковић, син богатог трговца: Жарко Степанов

Градимир Протић, имућни рентијер: Милан Антонић

Сима Јеремић, човек са мрачном прошлошћу:Мирољуб Турајлија

Ања, Агнија Ружић, фатална : Ања Мит

Живота Цвијовић, државни саветник: Александар Дунић

Лола, Десанка Цвијовић, супруга државног саветника: Маја Новељић

Љубинко Балабановић, женскарош и интригант: Милан Босиљчић

Нина Теофиловић, Младенова вереница: Јелена Арсић/Барбара Милованов

Маришка , Жанова вереница: Ана Здравковић

Бранимир Ђаковић, господин кога не слушају: Иван Заблаћански

Лулу, старлета и стриптизета: Душан Каличанин

Момак код Матковића: Милош Јаџић

Професор Павле Марић Сатара / Момак који обећава: Душан Шида

Аљоша Шварцов,полицијски доушник:Љубиша Динчић

Асистент редитеља: Марко Јовичић

асистент кореографа: Јована Иконић

асистент костимографа: Софија Лучић

асистент сценографа: Татјана Жиропађа

Корепетитор драме и солиста: Хрвоје Ивовић

корепетитор балета: Татјана Радуновић

корепетитор хора: Татјана Николић

Балет:

Нина Булајић, Игор Грабовица, Лидија Новаковић, Ивана Дубовац,, Долорес Магдаленић, Милош Митић, Милош Јаџић, Марко Мићић, Бранко Митровић, Дуња Станаковић, Неда Поповић, Сава Видицки, Милица Тодоровић, Сања Костић, Тара Томашић, Лика Живковић, Горан Видајић

Хор:

Мирослав Марковић, Воја Орлић, Мирјана Стојановић, Кристина Савић, Татјана Матејић, Ивана Кларић, Мирјана Матић, Игор Аризановић, Милена Моравчевић, Александар Новаковић, Марко Пантелић, Ненад Поледица, Бојан Гавриловић, Јован Николић, Зоран Дороњски, Марко Богданић, Јелена Мит, Зорица Бошковић, Биљана Пековић, Хана Рамујкић

Оркестар:

Биљана Јовановић (концертмајстор), Ивана Матејић, Марија Ристић, Боривоје Спасојевић, Ана Тадић, Драгомир Маринковић, Катарина Касаткин, Даниела Станковић, Ана Рајковић, Иван Ранковић, Маја Хајдуковић, Александар Петковић, Владимир Мандић, Зоран Ковачевски, Младен Лукић, Михајло Богосављевић, Властимир Благојевић, Дејан Стојадиновић, Желимир Васић / Никола Ђокић, Урош Ранковић, Ивана Павловић, Аница Иванчевић

Организатори представе: Мирјана Заложник и Јована Савин

Инспицијент: Горан Младеновић;

Суфлер: Горан Томић;

Фотограф: Далибор Тонковић;

Дизајн плаката и програма: Маријана Томашевић

Сценска и костимска опрема реализована у Позоришту на Теразијама.

Техника:

Помоћник директора за сценско-техничке послове: Драган Лазић; организатор технике: Осман Ајрулоски; бине мајтор: Милош Богдановић; костимограф позоришта: Снежана Шимић; дизајн светла: Момчило Жиропађа; оператери расвете: Зоран Ђурић Златко Шакотић; расветљивачи: Бојан Јовановић, Небојша Сиљановић, Небојша Илић; дизајнери тона: Зоран Мандић, Бранислав Митић; тонски техничари: Ненад Арнаут, Владимир Црноглавац; оператери сценске механике: Радомир Видосављевић, Зоран Благојевић, декоратери: Живорад Чубрило, Горан Илић, Зоран Гачић, Милија Лазаревић, Милош Предраговић, Иван Мирковић; гардеробери: Љиљана Спасић, Весна Шишковић, Гордана Живковић, Мирјана Ђурђевиц, Драгана Козић, Дијана Денић, Теодора Николић; шминка: Снежана Мартинов, Јелена Вулетић, Маја Арсић, Александра Павићевић, Николина Чалић, Драгица Стојичић; реквизитери: Предраг Стевановић, Предраг Богојевић, Миле Граховац, Зоран Линц; транспорт: Дарко Лончар; набављач: Славко Деља

Кројачи: Зорица Кешељевић, Мара Гргур, Драган Марјановић, Љиља Миаиловић; обућар: Драган Јанковић

МИСТЕР ДОЛАР – ЈУНАК НАШЕГ ДОБА

Да ли је могуће да се од времена када је Бранислав Нушић написао МИСТЕР ДОЛАРА ништа битно није догодило у друштву у коме је све подређено материјалним интересима у чему углед, поштење и морал не значе готово ништа?

Приказујући живописну галерију мрачних типова, скоројевића и лажних буржуја који са лаковерношћу проузрокованом њиховом властитом похлепом и пожудом, стварају лажног идола, као да смо посегли за једном од бројних афера којима смо запљуснути у вишедеценијском стварању модерне државе.

Нама је припала улога да се, посредством неких заводљивијих ствари, музике и кореографије, нађемо на ветрометини игре препознавања, на “путу у високо друштво”.

Владимир Лазић и стваралачки тим мјузикла МИСТЕР ДОЛАР

О ПРЕДСТАВИ

МИСТЕР ДОЛАР

Нушићева дела извођена су у Позоришту на Теразијама као комедија и као музичке представе.

Специфичност најновије верзије Нушићевог „Мистер Долара“састоји се у томе што ће ова комедија, нашег веома извођеног писца у српским позориштима, сада бити одиграна у форми мјузикла. Нушићеву комедију „Мистер Долар“ редитељ Владимир Лазић адаптирао је у форму либрета за мјузикл, написани су сонгови који су саставни део радње као и оригинална музика компонована за ову намену. У раду на представи укључени су и остали сарадници: музички аранжер и диригент, кореограф, сценограф и костимограф.

Најновију ансамбл представу Позоришта на Теразијама реализује велики број глумаца, музичара, играча, хорских певача и техничког особља. Осим сталних чланова куће, у раду на овој представи укључени су и врло важни гостујући уметници и стални сарадници Позоришта.

Главни јунаци ове Нушићеве сатиричне комедије, у којој се велики писац смеје у лице учмалој и затвореној групи повлашћених, јесте увређени Матковић. Он ће, уз помоћ медија извести један „друштвени експеримент“ чији је главни јунак, конобар Жан и који ће се „ни крив, ни дужан“ наћи у средишту ове Матковићеве подвале малограђанштини.

Разлика у односу на оригинал састоји се у томе што Жан неће тако лако препустити повратку у анонимност.

Жељко Јовановић

ИЗВОД ИЗ МЕДИЈА

Као и добар део Нушићевих текстова, и „Мистер долар” говори о ангажованим, горућим темама. Проговара о моћи новца, у којој мери је новац данас, као што је био и на почетку века када је написан комад, кључна ствар за сва могућа дешавања у свету. У случају мјузикла „Мистер долар” бићемо сведоци шта све тај новац може да учини. Ништа се није променило од времена када је Нушић писао ово дело до данас, напротив, само је новац још значајнији. Мјузикл радимо по систему филма, тако да је ово својеврсна представа у представи. Адвокат Матковић је поверовао да може да се освети лицемерној средини. У односу на Нушићев оригинал ми смо то мало више унапредили…

„Мистер долар” је врста ангажованог мјузикла, треба да изгледа као добра забава, али да испод тога постоји изузетна дисциплина мјузикла. Ако се не уради тако, тешко да може да покрене публику да поверује у ова сценска дешавања.

Владимир Лазић, Политика

Публика ће моју Ковиљку лако препознати из блиског окружења. Суровост новинарског посла је била иста и тада и сада. Ништа се није променило само што су људи данас постали мало више алави. Ковиљка је на почетку каријере врло несналажљива, до тренутка док јој се не да моћ у руке. Када схвати да има моћ контроле над својим листом којим манипулише народом, Кока показује добро познату моћ утицајне жене. Данас таквих људи и те како има.

Душица Новаковић, Политика

Сви ови ликови носе у себи бахатости, али показују и због којих и каквих мотива се тако понашају. Нећемо открити топлу воду, јер, генерално, људи то препознају. Младена Новаковића данас има много, посебно на нашој политичкој сцени, али чак Младен и није она централна фигура, него сви они около који чекају у смислу: док једном не смркне, другом не сване. Младен је деликатан лик, од њега у приватном животу ипак не бих усвојио ништа. Немам ту врсту свести, нисам у том универзуму, јер све полази од куће и породичног васпитања.

Жарко Степанов, Политика

РЕЧ КРИТИКЕ

…Стилска хетерогеност може да буде и те како сценски интригантна онда када постоји одговарајући темељ за њу, на пример кроз постојано, вишезначно играње са различитостима. Овде таквог темеља нема, не постоји то плодно тло самосвесне и вишеслојне игре, у оквиру које је стилска еклектичност природна, због чега судар различитих облика и стилова игре у представи делује нескладно. У вези са тиме, у укупној сценској поставци су најпроблематичније драмске сцене у прва два чина, зато што су врло наивно, ограничено, једнозначно остварене. Фали им сценске изазовности и бурлескне сочности без које ликови блиставог хумористе Нушића нису истински нушићевски…

…У погледу глумачке игре, најупечатљивија је Душица Новаковић у улози новинарке Коке, због изузетне лежерности наступа, глатке супериорности, и у драмском и у вокалном смислу (посебно је памтљив њен сонг „Љубав”). Она са лакоћом представља постепене Кокине трансформације, резултат стицања друштвено-политичке моћи – од помало трапаве, послушне новинарке неугледног имиџа, до самоуверене ајкуле, ауторитативне, изазовне вамп појаве (костимограф Вања Поповић, сценограф Александар Вељановић). Марко Гверо у улози Жана је донео особену допадљивост збуњеног конобара који се на почетку не сналази у улози новопеченог богаташа, али са подивљалим растом његове политичке моћи постаје одлучан лидер. Такође је маркантан наступ Жарка Степанова, у улози сина богатог трговца, затим Ане Здравковић у шармантном лику Мађарице Маришке, комички ефектном због језичких неспоразума, као и Душан Каличанин у невербалној, а физички деликатно изражајној улози старлете Лулу.

Полазна идеја овог тросатног мјузикла, грађење значењски допуњеног читања Нушићевог „Мистер долара”, као критичког одраза наше естрадно-политичке стварности недвосмислено је инспиративна. Зато је посебна штета што је у његовој сценској реализацији много вредносних скокова и сурвавања који у тоталу вапе за свођењем на складнију целину.

Ана Тасић, Политика

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ

ПРОГРАМ У КАФАНИ „ДАРДАНЕЛИ“

После сваке изведене фестивалске представе у простору кафане „Дарданели“ уприличен je сусрет и разговор са ауторима и протагонистима представа, као и додела награда за глумачко остварење вечери, плакета и захвалница за учешће на фестивалу.

Разговоре je водила Татјана Њежић, новинар

Уторак, 25. 4. 2017.

Кафана „Дарданели“, 21.30

STAND DOWN СА НЕБОЈШОМ МИЛОВАНОВИЋЕМ

Гости: Милена Васић и Власта Велисављевић

Stand down са Небојшом Миловановићем је представа у форми монодраме састављена од доста песама великих српских песника,почевши од Владислава Петковића Диса, Мике Антића, Љубивоја Ршумовића, Добрице Ерића, Александра Секулића, Љубомира Симовића, Бране Петровића, Матије Бећковића, Бранка Миљковића, Вита Николића, Јеврема Брковића, Јована Дучића, Лазе Костића…

„Наиме,уз помоћ младог позоришног редитеља Милана Несковића створио сам нови жанр назван stand down ,као нешто што је асоцијација на stand up комедију, кабаре, а нема много везе са тим јер говорим велику поезију, која је основа,а остало је интерактивна форма где је и публика укључена. Имам слајдове на пројектору који су „сценографија“ и ликовна веза са сваком од песама. Све то уз музичке аранжмане музичара на сцени. Повезујем истините догађаје из мог живота,од рођења деце,упознавања супруге,одабира животног позива,мог осврта на ситуацију духа и културе код нас и у свету, и изабране песме великих српских песника, и постајем ангажовани уметник, и, наравно, у питању је крајње едукативна представа какве нема ни на једној сцени.“

Небојша Миловановић

Петак, 28. 4. 2017.

Кафана „Дарданели“, 19.00

ГЛУМЦИ-ПЕСНИЦИ

Поезију глумаца говори Небојша Илић

Поетско вече „ГЛУМЦИ ПЕСНИЦИ“ представља потребу једног глумца, да на једном месту окупи сву поезију коју су писали глумци.

Наравно, све у мери у којој је то могуће, јер супротно очекивањима, глумци су углавном стидљиви људи када је у питању интима, а поезија вероватно представља највиши степен интиме једног уметника, нешто што излази из оквира оног што, најчешће по таблоидима, или у најбољем случају кафанским причама, сазнајемо о њима.

Овај феномен, да глумци пишу поезију, постаје још занимљивији када се виде домети такве поезије.

Глумац Атељеа 212, Љубиша Бачић, за своју прву књигу „Стена Гологлава“ добија награду „Милош Црњански“, и одмах постаје релевантна песничка фигура, достојна хвалоспева Борислава Михајловића Михиза, који пише предговор за књигу! Иначе то је једина поезија на сокобањском дијалекту.

Глумац Зоран Радмиловић нас изненађује, са својих неколико болних и луцидних песама и открива нам се у још једном светлу … бриљантан … као уосталом и на сцени, филму …

Павле Вујисић, са својим песмама писаним на кафанским салветама, рачунима, паклицама цигарета … пише бескомпромисно … као да то нико неће читати …

Молијер, такође глумац, незаобилазни драмски писац, чији стихови одјекују на свим сценама у свим временима

Шекспир, опет глумац, сонети …

Појавили су се још неки глумци млађе генерације, који су се усудили и објавили неке своје песме …

Небојша Илић

ПРОГРАМ СВЕЧАНЕ ДОДЕЛЕ НАГРАДА И ПРОГРАМ ЗАТВАРАЊА ФЕСТИВАЛА

Петак, 28. 4. 2017.

Велика дворана, 20.00

Додела НУШИЋЕВЕ НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО ГЛУМЦУ-КОМИЧАРУ

Жири за доделу Нушићеве награде за животно дело глумцу-комичару за 2017. годину, коју додељује Фестивал „Нушићеви дани” у Смедереву, у саставу: Љиљана Стјепановић, драмска уметница (председница жирија) и чланови: Радмила Живковић, драмска уметница, Миљана Кравић, професор-мастер српског језика и књижевности, и др Зоран Максимовић, театролог, на седници одржаној 24. марта 2017. године, донео је једногласну одлуку да се Нушићева награда за животно дело глумцу-комичару додели доајену нашег глумишта МИЛЕНИ ДРАВИЋ.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Милена Дравић, филмска, телевизијска и позоришна глумица највиших уметничких домашаја, обележила је српско глумиште друге половине 20. и првих деценија 21. века. Својевремено, са оправданим разлогом, понела је и титулу прве даме југословенског филма.

Током своје готово шездесетогодишње уметничке каријере одиграла је око сто шездесет улога на филму и телевизији и двадесетак у позоришту. Њен велики таленат и занатска професионалност, подржани спољашњом лепотом, задивљујућом појавом, ходом, покретом, гестом и гласом, и надасве експресивном мимиком и изражајним очима, резултирали су изузетним глумачким постигнућима. Једнако врхунска и особена у готово свим глумачким жанровима, од драме до комедије, од психолошке студије до импровизације, Милена има дуговеку и богату глумачку каријеру коју карактерише свестраност у изразу, особен сценски језик, речита прецизност у покрету, дубока сугестивност, маштовито поигравање… Играла је најразличитије типове жена, а нарочито је препознатљива по карактерним улогама са комичним валерима. Уз велике драмске и историјске роле и публици и критици посебно су упечатљиве оне из романтичних комедија.

Безрезервно предана, посвећена и одана свом великом таленту и глумачкој уметности, Милена Дравић је и на животном и на хистрионском путу, градећи себе лично и професионално, постављала највише стандарде, и етичке и естетске, у својој бранши. Стварајући своју особену, вансеријску каријеру, овенчану најпрестижнијим домаћим и иностраним наградама и признањима, узносила је и чувала и достојанство своје професије.

Додела НУШИЋЕВЕ НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ ПО ОЦЕНИ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА

Додела НУШИЋЕВЕ НАГРАДЕ ЗА НАЈБОЉУ ПРЕДСТАВУ У ЦЕЛИНИ НА ОСНОВУ ГЛАСОВА ПУБЛИКЕ

Додела НАГРАДЕ „МИЛОСАВ БУЦА МИРКОВИЋ“ ЗА НАЈУСПЕШНИЈЕ ГЛУМАЧКО ОСТВАРЕЊЕ НА ФЕСТИВАЛУ ПО ОЦЕНИ СТРУЧНОГ ЖИРИЈА

Документарни филм о глумици Милени Дравић, добитници Нушићеве награде за животно дело глумцу-комичару

КАБАРЕ НУШИЋУ У ЧАСТ

Учествују: Љиљана Стјепановић, Весна Станковић, Вања Милачић, Небојша Дугалић, Слободан Стефановић и оркестар.

МИСТЕР ДОЛАР, ИРФАН МЕНСУР И МИЛЕНА ДРАВИЋ ЛАУРЕАТИ 34. НУШИЋЕВИХ ДАНА У СМЕДЕРЕВУ

Нушићева награда за најбољу представу у целини по оцени стручног жирија, статуета Бранислава Нушића, припала је представи „Мистер Долар“, мјузиклу насталом по делу Бранислава Нушића у извођењу Позоришта на Теразијама, у адаптацији и режији Владимира Лазића.

Стручни жири за доделу награде за најбољу представу и награде „Милосав Буца Мирковић“ за најбоље глумачко остварање на фестивалу ове године радио је у саставу: Ана Софреновић, драмска уметница, председница жирија, Божидар Стошић, драмски уметник и Милош Јагодић, редитељ.

Нушићева награда за најбољу представу у целини на основу гласова публике, плакета са ликом Бранислава Нушића, припала је мјузиклу „Мистер Долар“ по делу Бранислава Нушића, у извођењу Позоришта на Теразијама, у адаптацији и режији Владимира Лазића. Просечна оцена за спектакл Позоришта на Теразијама је 4,88, чиме је „Мистер Долар“ , у погледу суда публике, надмашио остале представе у фестивалском програму.

Награда за најуспешније глумачко остварење на фестивалу по оцени стручног жирија, која носи име Милосава Буце Мирковића, есејисте, позоришног и књижевног критичара, песника и публицисте, дугогодишњег сарадника фестивала „Нушићеви дани“ биће додељена Ирфану Менсуру за улогу Вулета у представи „Хор „бечких“ дечака“, Театра Carte Blanche, у продукцији „Yugoartа“ из Београда, а у режији Ирфана Менсура, који је и адаптирао текст Мирољуба Недовића.

Добитник Нушићеве награде за животно дело глумцу комичару је драмска уметница Милена Дравић.

Жири за доделу Нушићеве награде за животно дело глумцу комичару радио је у следећем саставу: Љиљана Стјепановић, драмска уметница (председница жирија) и чланови: Радмила Живковић, драмска уметница, Миљана Кравић, професор-мастер српског језика и књижевности, и др Зоран Максимовић, театролог

Аутори награда су вајари мр Власта Филиповић и др Зоран Кузмановић.

Свечани програм доделе награда и затварања фестивала биће у знаку кабареа Нушићу у част у коме учествују: Љиљана Стјепановић, Весна Станковић, Вања Милачић, Небојша Дугалић, Слободан Стефановић и оркестар. У оквиру програма биће приказан и кратки филм посвећен делу Милене Дравић.

Плакете са ликом Бранислава Нушића за најбоље глумачко остварење вечери добили су Христина Поповић за улогу Мице у представи „Мрешћење шарана“, Марко Гверо за улогу Беранжеа у представи „Носорог“, Лазар Јованов за улогу Виктора-Емануела Шандебиза и Поша у представи „Буба у уху“, Предраг Ејдус за улогу Аце у представи „Хор „бечких“ дечака“ и Марко Гверо за улогу Жана и Јована Тодоровића у мјузиклу „Мистер Долар“.