СЕВДАХ ПРИПАДА СВИМА

by Editor · децембар 8, 2016

У склопу актуелне турнеје „Зуква 2016“ босанскохерцеговачки world music бенд Диванхана посетиће и Смедерево. Концерт ће се одржати 17. децембра у Великој дворани смедеревског Центра за културу са почетком у 20 сати.

Овогодишњу европску турнеју започели сте на Коларцу, а затим вас је београдска публика чула и у Миксеру, на Савамали. Да ли је ово први пут да ћете гостовати у неком српском граду, а да није Београд?

НАИДА: Пут Европе кренули смо са коферима пуним љубави, напуњеним на Коларцу.
За Београд нас вежу дивне успомене, како професионално, тако и приватно. Недавно смо у Миксеру заокружили број педест, када је ријеч о броју концерата у оквиру турнеје „Зуква 2016.“ Сваки нови сусрет са публиком у Србији изнова нас обрадује и одушеви, јер проживимо сваку ноту са овдашњом публиком и повежемо се већ првим тактовима. Дијелимо и севдах и дерт, срцем и душом.
Током протекле године, поред два сјајна концерта у Београду, пјесмом смо посјетили и Нови Сад, Ниш, Горњи Милановац, Ужице, Гроцку, Нови Пазар. Ранијих година били смо распјевани и у Лазаревцу, Кикинди, Панчеву, Малом Иђошу… Стога, можемо рећи да смо везани за публику у Србији, која објеручке зна прихватити севдах, као свој. Јер севдах припада свима, гдје год да су.

За светско тржиште ваш музику објављује енглески ARC Music. Да ли мислите да је на ваш пробој на светско тржиште, поред ваших квалитета, донекле заслужна и сарадња са једним од најпризнатијих музичких продуцената Валтером Квинтусом?

НЕВЕН: Свакако да смо посљедњи студијски албум „Зуква” радили намјенски како би био допадљив публици са наших простора, али и европском и свјетском уху. Са поменутим господином Квинтусом смо сарађивали још на нашем првом студијском албуму „Дерт” што је било од велике важности за бенд како би се даље квалитетно развијао и каналисао своје креативности у правом смјеру. Касније смо сарадњу наставили и на другом CD-у „Биљешке из Шестице” гдје је продуцирао „Емину” те смо дружења са поменутим господином наставили током актуелне турнеје „Зуква 2016” док смо имали концерте у Хамбургу и Берлину. Поред Валтера, свакако да смо константно били у комуникацији са издавачима широм Европе и слушали њихове замјерке и критике, тако да смо на концу постигли оно што смо првобитно и жељели; направити албум који ће бити слушан код наших људи али и у остатку планете, гдје нам је у идељи свакако помогао наш тренутни издавач АРЦ Мусиц из Лондона.

У марту и априлу одржали сте чак 15 концерата у Европи. Како публика ван граница Балкана реагује на севдах-какве су реакције странаца? Има ли носталгије међу публиком нашег порекла?

НАИДА: Севдах је већ ушао на велика врата World Music сцене и изводи се широм свијета као најбољи музички производ са Балкана протеклих десетак година. Сходно томе, публика у Европи познаје суштину севдаха, његов настанак и развој до данас. Људи на концерте долазе упућени и спремни да чују нешто што је за европско ухо другачије и егзотично. Свакако да постоји разлика у интерпретативном смислу, када пјевате људима који нису са нашег говорног подручја, гдје емоција остаје огољена и врло интерна између самог интерпретатора и слушаоца. Ту се осјећа и већа одговорност, да све оно што ријечима узалудно тражите, поклоните пјесмом онима који можда дијеле исту емоцију, а не разумију шта им то казујете.
Што се тиче људи нашег поријекла, они се уз музику наших простора враћају тамо гдје припадају, меланхолично, трагајући за изгубљеним годинама. Севдах им помаже да се нађу у пјесмама гдје им душа мирује. Доводе своју дјецу на концерте. Са великим осјећајем носталгије и домољубља, подучавају њих, а и нас, о томе како је дом тамо гдје ти срце станује.

Има ли генерацијског мешања на вашим концертима, с обзиром на то да сте успели да севдах приближите и млађој публици, а претпостављам да долазе и старији који поштују традицију?

НАИДА: На самом почетку, имали смо визију да традиционалну музику приближимо својој генерацији, млађим људима који су је сматрали старомодном или искључиво музиком својих родитеља. Фузијом других музичких праваца, попут јазз-а, поп-а или класике, свјетском продукцијом и креативним новитетима, створили смо новију и прозрачнију слику традиционалног мелоса, остављајући простора за музицирање и интерпретативну слободу. Примјетили смо, на нашим концертима, да млађи људи познају све те дивне пјесме, само можда нису имали прилику слушати их од интерпетатора своје доби и обојене у нове боје. С друге стране, из поштовања према онима од којих смо учили, које смо годинама слушали, никада нисмо жељели мјењати суштину и љепоту једностваности у самој мелодији традиционалих пјесама. Вјерујем да то привлачи и старије генерације, чије вријеме је познавало велике доајене попут Сафета, Химзе, Наде, Зехре или Заима… Веома је симпатично када видите да је бака дошла са унуком на концерт, бака ме пореди са Зехром, а унук са Аделе, а ја знам да сам још увијек далеко од обје.

Шта је за вас севдах?

НАИДА: Севдах. Постоје многе дефиниције које одређују севдах, свака је исправна и другачија. Када питате интерпретатора шта је севдах, увијек ћете добити врло интиман одговор, јер севдах припада. Вама, мени, свима. За мене је севдах много више од пјесме, написаног текста или мелодије. Интелектуална творевина народа нашег простора, талисман у временима и духовни смирај. Севдах је као када горите од неке чежње, а ни сами не знате чиме је узрокована. И препустите се тој ватри, цијелим бићем.

Одакле назив Диванхана?

НЕВЕН: Босански језик обилује ријечима турског поријекла које су на нашим просторима познате под називом „турцизми”. Свакако да је и ријеч „Диванхана” један од многих турцизама који се користе у нашем језику.
Диванхана излази из ријечи „диван” (тур.) означава: вијеће, сијело, разговор, (отуда диванити = разговарати). Као што видите, додајући томе израз „хана”, диванхана је одувијек била мјесто гдје се улазило у свијет или враћало назад (дио старе босанске куће). По томе, диванхана је уствари улаз у свијет али и дио нечег вашег гдје ако желите можете подијелити оно што имате или затворити се од осталих!
На ријеч „Диванхана” смо први пут наишли у књизи Меше Селимовића „Тишине” и првим сусретом нас је очарала. Самим својим значењем је обухватала цјелокупну суштину нашег креативног дјеловања.

Јесте ли очекивали овакав успех бенда када сте га као студенти основали и да ли је бенд од тог времена до сада претпрпео велике измене и промене чланова?

НЕВЕН: Успјех је релативна ствар. Ми једноставно уживамо у моменту и радујемо се надолазећим. Бавити се умјетношћу у данашње вријеме је дивна ствар али исто тако и врло храбра, барем на нашим просторима. У једном таквом подневљу гдје се све што, као млади и амбициозни људи, чините сматра дословно лудилом јасно је да неки људи изгубе вјеру и наду у боље сутра. Ми смо, на жалост, са неким колегама и колегицама у бенду морали да се растанемо али увијек смо гледали испред себе и вјера у исправност и вриједност онога што чинимо нам се никада није губила из фокуса.

У новом албуму показали сте изузетну отвореност и жељу за сарадњом, с обзиром на то да на њему можемо чути македноског краља трубе Агушева, гитаристу Хота и друге. Колико они новина унесу и какве утицаје? У ком правцу, условно речено, „измене” ваш концепт?

НЕВЕН: Разноликост у умјетности у већини случајева спаја неспојиво. Тако је и код нас био случај. Још од прве сарадње са сјајним умјетником Санелом Реџићем, гитаристом класичарем из Тузле, смо спојили наших осам различитих идеја са звуком Санелове класичне гитаре. У питању је била прелијепа севдалинка „Ево срцу моме радости“ која нас је сигурно одвела на путовање у неистражени свемир, на концу на путовање до самих нас.
Касније смо сарађивали са Светланом Спајић – сјајним истраживачем традиционалне музике Србије, Мирзом Реџепагићем – фламенком гитаристом, Ливио Минафром – италијанским јазз и класичним пијанистом, те поменутим Емиром Хотом или Џамбом Агушевијем и његовим оркестром. У суштини свака та сарадња је доприњела развијању објективности код бенда, дала нам прилику да се сагледамо са неких нових тачки гледишта и самим тим стварамо себи неке нове просторе за будуће напретке и креативне успоне.

Јесте ли први пут у Смедереву?

НАИДА: У Смедереву по први пут. Рекли су нам да требамо обићи једну од највећих утврда средњег вијека, тамошњу тврђаву. Поред концерта којем се радујемо, признајем да се радујемо и ономе што ћемо видјети у Смедереву. Када знамо да наступамо у граду који има богату хисторију и традицију, имам осјећај као да постоји посебан смирај и вријеме које на тренутак застане уз звуке севдаха. То нас посебно инспирише и даје нову димензију. Чули смо и то да публика у Смедерву воли севдах, што значи да ће наше дружење бити саткано од љубави коју заједно осјећамо.

Шта бисте поручили смедеревској публици, шта од вас могу да очекују?

НАИДА: Као што један великих пјесника, чувени Шантић једном написа „… да пробуди срца што људе и горе.“ Баш то, пробудићемо срца, пуна љубави и севдаха, магијом која остаје у времену као пут који нас води заједничким стазама. Сваки од наших концерата је једна мала прича за себе, баш једна таква ће бити исписана пјесмом 17. децембра у Центру за културу у Смедереву. Једва чекамо!

Какви су скорашњи планови за будућност бенда Диванхана? Шта ново спремате својој публици?

НАИДА: Поред концертних активности, крај ове године ћемо дочекати у Сарајеву, на тргу Босне и Херцеговине и тако ући у нову године са жељом за новим побједама. Слиједи и премијера документарног филма „Зуква“ који је објединио нашу универзалну причу испричану током протекле године на турнеји, забиљежену камерама Ал Јазеера Балканс. Сами почетак 2017. године биће посвећен понајвише креативном раду и стваралаштву, како би поштоваоцима нашег рада у скорије вријеме могли поклонити нешто ново и другачије.

Одговарали на питања: вокал бенда Наида Чатић и пијаниста Невен Туњић.

Разговор водила: Јелена Павловић