Предавање СРБИЈА – НАСТАНАК КРАЉЕВИНЕ

Уторак, 23.1.2018.
Концертна дворана у 19.00 сати

Предавање
СРБИЈА – НАСТАНАК КРАЉЕВИНЕ
Предавач: проф.др Радивој Радић, историчар

Слободан улаз

29. СМЕДЕРЕВСКЕ СВЕТОСАВСКЕ СВЕЧАНОСТИ

Покровитељ Град Смедерево

Током предавања посвећеног теми од велике важности за националну историју били би описани процеси, околности и деловања кључних актера на путу изградње српске државе у Средњем веку, тачније током 12. и почетком 13. века. На том путу, како би било представљено у оквиру предавања, крунисањем Стефана Немањића 1217. године и задобијањем статуса краљевине, за српску државу обезбеђен је највиши могући ниво независности и значајно је унапређена њена позиција у поретку држава тога времена, а њено учвршћивање и дефинисање везано је и за задобијање аутокефалности Српске православне цркве, до кога је дошло 1219. године.
Предавање професора Радића објасниће у ком смислу је дело великог жупана Стефана Немање преломно за развој српске државности и како је признање српске државе у оквирима византијског света створило основу за касније полагање права на круну од стране његовог наследника, Стефана Немањића.
Нарочита пажња биће посвећена напорима браће Стефана и Саве Немањића на плану стабилизације прилика у земљи, превазилажења кризе изазване сукобом браће Стефана и Вукана, одбрани од спољашњих опасности и непријатеља, борбе за самосталност српске државе у драматично измењеним и сложеним политичким околностима након рушења Византијског царства 1204. године. Програм би требало да пружи смернице за разумевање политике Стефана Немањића, али и улоге православне духовне оријентације као обележја од суштинског значаја за идентитет и кохезију српске државе.

Радивој Радић редовни је професор Филозофског факултета у Београду и шеф Катедре и семинара за византологију. Предаје Историју Византије и на Филозофском факултету у Бања Луци и Филозофском факултету у Источном Сарајеву (Пале). Гостујући је професор на Православном богословском факултету у Београду. Радио је на Византолошком институту САНУ, а предавао је и Историју Старог века на Филозофском факултету Универзитета у Приштини. Превасходно се бави позновизантијском историјом и везама између Византије и јужнословенских земаља у касном Средњем веку. За књигу „Време Јована V Палеолога (1332-1391)“ добио је Октобарску награду града Београда за науку. За књигу „Страх у позној Византији, 1180-1453“ добио је награду „Лаза Костић“ на Новосадском сајму књига, награду „Светозар Милетић“ за публицистику и награду Вукове задужбине за науку. Објавио је и књиге „Из Цариграда у српске земље. Студије из византијске и српске историје“, „Срби пре Адама и после њега“ „Византија: пурпур и пергамент“, „Цариград. Приче са Босфора“, „Јован V Палеолог, византијски цар (1341-1391)“, „Друго лице Византије“, „Византија и Србија: пламен и одсјаји”, „Константин Велики – надмоћ хришћанства”, „Клио се стиди“, „Живети у Средњем веку“ ( у коаутроству са Војиславом Јелићем) „Србија 1217“ ( у коауторству са Синишом Мишићем)
Учествовао је на више десетина научних скупова и објавио преко стотину научних радова. Поред академске каријере, бави се популаризацијом историјске науке.

Share