МИТ И ЈЕЗИК- КОНЦЕПТИ ЖИВОТА И СМРТИ

by Editor · октобар 29, 2017

31.10.2017.

Концертна дворана у 19 сати

Трибина

МИТ И ЈЕЗИК- КОНЦЕПТИ ЖИВОТА И СМРТИ

Учествује: др Ивана Башић, научни сарадник Етнографског института САНУ

Слободан улаз

Трибина „МИТ И ЈЕЗИК- КОНЦЕПТИ ЖИВОТА И СМРТИ“ у оквиру научно- образовног програма Центра за културу Смедерево одржаће се у уторак, 31.10. са почетком у 19 сати у Концертној дворани. Гост Центра за културу биће др Ивана Башић, научни сарадник Етнографског института САНУ, који ове године обележава 70 година од свог оснивања. Током сусрета са ауторком истраживања посвећеног наведеној теми, јединственог у нашем културном подручју, посетиоци ће моћи да чују у чему је основа повезаности мита и језика, шта је духовна спона језика, слика у речима и митотворне имагинације. Пажња ће бити посвећена и стваралачкој и спознајној природи метафоре и њеној улози у креирању језичких слика. Такође, биће обрађено и питање значаја митског, имагинативног, интуитивног и поетског за пуно искуство и разумевање концепта живота и смрти. Са нагласком на изворној вези са представама о животу и смрти, биће осветљена и значења фигура и представа присутних у митској свести као што су фигура богиње-мајке, змије, жита, представе о ватри, води и земљи. Трибина ће обухватити и размaтрање повезаности мистерије рађања са мистеријом умирања, односно мистерија плодности са мистеријом смрти. Истраживање др Башић обухвата лингвистички, антрополошки и културолошки материјал, указује на најзначајније чиниоце културног памћења и на богатство тековина митске свести.

Др Ивана Башић дипломирала је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, на Групи за српски језик и југословенске књижевности, а магистрирала и докторирала на Филолошком факултету у Београду. Ауторка је монографија „Месечева граматика: идентитет и субјективност у Доктору Фаустусу Томаса Мана и Проклетој авлији Иве Андрића“ и „Слике у речима. Иконичност лексике српског језика у контексту словенске митологије: метафоре живота и смрти“, као и бројних објављених научних чланака из области етнолингвистике, когнитивне лингвистике, наратологије, антропологије књижевности и семиотике. Ангажована је и на пројекту „Интердисциплинарно истраживање културног и језичког наслеђа Србије и изради мултимедијалног интернет портала Појмовник српске културе“. Уредник је сајта Појмовник српске културе и Интернет библиотеке Србије за хуманистичке науке и уметност.

O Етнографском институту САНУ

Етнографски институт основан је 1947. године у Београду, а његов оснивач је Српска академија наука (и уметности). Етнографски институт САНУ дефинисан је тада као централна научна институција која се бави научноистраживачким радом из области етнологије у Србији. Један од иницијатора његовог оснивања, а затим и његов први директор, био је дописни члан САН(У) Војислав Радовановић, географ, антропогеограф и етнолог, један од најдоследнијих следбеника Јована Цвијића. Поред тога, за оснивање ове установе заложио се и тадашњи председник САН(У) Александар Белић. Од самих почетака, поред етнолошких истраживања, рад Етнографског института САНУ обележен је интердисциплинарношћу – Институт je ангажовао спољне сараднике из других дисциплина – историје лингвистике, социологије, етномузикологије, архитектуре, народне књижевности, етномедицине итд. Међу њима су биле и неке од најугледнијих личности тадашњег научног и јавног живота, уз поменутог Александра Белића, на пример, Јаша Продановић, Александар Дероко, Илија Синдик, Војислав Ђурић, Јован Туцаков, сестре Јанковић и други. Од 1950-их година у Етнографском институту радио је и Миленко Филиповић, једно од најистакнутијих имена српске етнологије у 20. веку.После Војислава Радовановића, који је прерано преминуо, директори ове установе били су угледни научници, махом професори универзитета и чланови САНУ, као што су проф. Боривоје Дробњаковић (1957–1961), проф. Мирко Барјактаревић (1961–1969), академик арх. Бранислав Којић (1969–1971), академик Атанасије Урошевић (1971–1973), проф. Милорад Васовић (1974–1978), проф. Петар Влаховић (1978–1982), проф. Душан Бандић (1984–1989), др Никола Пантелић (1990–2002), а од 2003. до данас то је проф. др Драгана Радојичић.

Од скромних почетака, када је (поред спољних сарадника) имао само 3 стално запослена истраживача, директора и етнографско-фолклорног сликара Олгу Бенсон, Етнографски институт САНУ се данас развио до установе са 30 истраживача, од којих су 24 доктора наука. Они се баве проучавањем културе у етнолошком/антрополошком смислу речи, односно истраживањима свакодневног живота и културе, традиције, културног наслеђа и идентитета, пре свега, али не искључиво, становништва Србије.

Етнографски институт САНУ ове године прославља 70 година од свог оснивања, организујући више догађаја научног и уметничког карактера којима обележавају овај важан јубилеј.