Позоришну обраду теме пребољевања, емотивног рањавања, и тражења излаза из позиције остављене и повређене жене донела је представа „И сваки пут као да је први“, у копродукцији Крушевачког позоришта и Арт теме, за чији је текст драматург Димитрије Коканов користио материјал из приповетке „Покојникова жена“ и драме „Ташана“ Борисава Станковића. Сценским језиком упућујући на ситуације и стања који говоре о психолошкој сложености романтичних односа, са тематским оквиром препознатим у реплици „Најтеже је бити сам а не бити свој’’из комада „Ташана“, представа је приказала пут две жене различитих биографија и у различитим друштвеним срединама ка опоравку од љубавног разочарања. Осима тога, представа је дала паралалу у погледу проблема еманципације жена у патријархалном друштву с почетка двадесетог века и њиховог препознавања у животним контекстима жене у друштву на почетку двадесет првог века.



























