ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО

9. јул 2021.
Мали град Смедеревске тврђаве у 21 сат

Позориште на Теразијама
По мотивима приповетке „Макар Чудра“ Максима Горког
ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО

Мјузикл у режији Владимира Лазића
Музика: Јевгениј Дога
Адаптација: Ивана Димић
Кореограф: Крунослав Симић
Сценограф: Герослав Зарић
Костимограф: Снежана Шимић
Диригент: Александар Седлар
Музички аранжмани: Војкан Борисављевић
Најлепше руске песме уз незаборавну кореографију Крунослава Симића у љубавној причи
циганке и крадљивца коња…

Улоге:
Изергил: Душица Новаковић
Рада: Миона Марковић
Лојко Зобар: Никола Шурбановић
Талимон: Драган Вујић
Бубуља: Никола Булатовић
Далибог: Милан Антонић
Макар Чудра: Душко Радовић
Данило: Предраг Милетић
Отац Зобар: Милан Босиљчић
Силађи: Бранко Ђурић
Нонка: Татјана Димитријевић
Светлана: Јелена Арсић
Верочка: Снежана Јеремић Нешковић
Русалина: Марија Круљ
Јулишка: Барбара Милованов
Буча: Мирољуб Турајлија
Поручник: Милан Милосављевић
Проперциум, Швоб: Марко Николић мл.
Балинт: Владан Савић
Председник општине: Александар Дунић
Жена председника општине: Ана Симић
Иштван: Бојан Гавриловић
Балинтова жена: Татјана Поповић
Суђаје: Ана Здравковић, Валентина Павличић, Милица Буразер

Солисти хора: Мирјана Јовановић
Солисти балета: Милан Громилић
Учествују хор, балет и оркестар Позоришта на Теразијама.

Карте су пуштене у продају.

Цена карте: 1000 динара.

Младић који се звао Алексеј Максимовић Пјешков син сиромашног радника,сироче које је
рано остало без оца, лађар, кувар, певач, скитница и самоук – имао је двадесет и четири
године када је доспео у тамницу. Било је то 1892.године. Узевши тада псеудоним под
којим га познаје светска литература, Максим Горки у тамници пише своју прву
приповетку: Макар Чудра. Иако прва, ова приповетка која је “зрело штиво” и са занатске,
и са тематске и са уметничке стране – послужиће много деценија касније, као основ за
филм и мјузикл Цигани лете у небо. Приповетка је класичан образац “дупле експозиције”.
Макар Чудра, Циганин, прича на обали мора, под ветром и таласима, о свом циганском
сабрату Лојку Зобару и његовој љубави према лепој Циганки Ради. Макар Чудра је тема за
себе, писац га скицира као профил снажне личности, тако да би и он сам могао да буде
тема једне приче. Горки даје Макару улогу приповедача да би испричао зачудну историју
једне љубави. Та историја је занимљив фабулативни рам за широку слику коју писац и
његов јунак сликају пред читаоцем. Написана у Тифлису, у стану политичког изгананика
Каљужног, објављена у двевном листу “Кавказ”, она стоји – хронолошки и уметнички – на
челу свих изабраних и сабраних дела Максима Горког. Горкијеви Цигани носе у себи
елементе романтичарских легенди које, међутим,приповедају пучки приповедачи.Њих
аутор среће крај черги, у степама, за време лутања бескрајним просторима своје домовине
Русије. У тим се новелама, затим, појављују и ликови скитница – “босјака”, у којима
Горки открива високељудске квалитете, специфичну животну филозофију, често изражену
у бројним афоризмима и сентенцама. Његови јунаци лишени су друштвених догми и лако
прекорачују норме друштвеног понашања, управо зато што не зависе судбински од
материјалних добара. Једном речју – они су слободни. Због таквих особина његових
новела, Горког су у прво време сматрали представником руског модернизма, док се у вези
са његовим ликовима најчешће спомињало Ничеово име. Најзад, несумњиво је једно:
новелистички ликови Горког- Макар Чудра и старица Изергил, Лојко Зобар и прелепа
Циганка Рада – јесу поносни, смели и снажни људи који су супростављени понизним,
ропским и слабим. Такви ликови, такви људи и такви Цигани, само и могу “да лете у
небо”. Земља је за њих претесна.

Продајна места: