КАФАНИЦА, СУДНИЦА, ЛУДНИЦА

Трећи позоришни фестивал ТЕАТАР У ТВРЂАВИ

Добро дошли у позориште

ФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ 

 

Недеља, 10. јул 2016.

Мали град Смедеревске тврђаве у 21.00 сат

 

Шабачко позориште

Брана Црнчевић

КАФАНИЦА, СУДНИЦА, ЛУДНИЦА

сатирично кабаретско фарсична алегорија о узроцима посртања кроз време нашег малог народа

Редитељ: Мирослав Трифуновић

 

Сценограф: Драган Лазић

Костими: Селена Томашевић

Композитор: Војислав Милутиновић

Сценски покрет: Петар Пјер Рајковић

 

Улоге:

Мото, па Србин, па опет Мото: Иван Томашевић

Ото, па Црногорац, па опет Ото: Владимир Милојевић

Љиља, па Босанка, па опет Љиља: Анета Томашевић

Напредни, па Далматинац, па Словенац, па опет Напредни: Слободан Петрановић-Шарац

Назадни, па Циганин-Ром, па опет Назадни: Љубиша Баровић

Конобар, па Младо Македонче, па Неизлечиви: Страхиња Баровић

Удбаш, па Татко Македонац, па опет Македонац: Петар Лазић

Тања, па Судијиница, па опет Тања: Ивана Јокић

Ружа, па Дактилографкиња, па опет Ружа: Александра Ристић

Мирољуб, Предратни Господин, па Адвокат, па Психијатар: Синиша Максимовић

Милиционер, па Полицајац, па Чувар: Радивој Костадиновић

 

Оркестар: Коста Павловић, кларинет; Миливоје Робинић, хармоника; Јаков Сувајџић, гитара; Жељко Пајић, контрабас

 

Инспицијент: Зорица Стевановић

Суфлер: Софија Карајић

 

Технички руководилац: Радивој Костадиновић

Сликарски радови: Раде Станковић

Столарски радови: Боривој Чеивановић

Браварски радови: Михаило Брезина

Мајстор тона: Коста Павловић

Мајстор светла: Миодраг Поповић

Електричар: Лука Поповић

Власуљар и шминкер: Гордана Баровић

Кројачки радови: Драгица Вујковић, Златомир Ненадовић

Гардероба: Данијела Драгојевић, Биљана Костадиновић

Реквизита: Мирјана Незири

Декоратери: Чедомир Вучинић, Иван Јовановић, Јосип Уцај, Младен Симић

 

Трајање: Сат и 30 минута

 

 

 Писац

 Бранислав Брана Црнчевић (1933-2011) српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и драмски писац.

Са Филозофског факултета у Београду, каријеру је започео новинарско-уредничком фазом у листовима „Јеж“ и „Дуга“, као и у листу за децу „Мали јеж“. Такође је објављивао колумне у разним листовима и часописима, међу којима су „НИН“ и „Политика“. У међувремену, објавио је своју прву књигу за децу „Босоноги и небо“, а нешто касније и прву збирку афоризама „Пиши као што ћутиш“. На књижевну сцену је ступио под псеудонимом Винон Румски и Бранислав БИП. Током своје дуге каријере писао је литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме…

Добитник је награде „Змајевих дечјих игара“ за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности 1987. године, те награда Златни беочуг за животно дело (Београд, 2010), Златни кључић града Смедерева за књижевност за децу, Златни крст Цара Лазара за песништво (Грачаница, 2010), Мајсторско писмо Књижевне заједнице „Борисав Станковић“ (Врање, 2011).

Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује гледаоцима и читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступа алегорично са становишта хумора и фине ироније.Сатире које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема неуравнотежено великих умишљености мале државе.

 

Редитељ

Мирослав Трифуновић, дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Мирослава Беловића и асистента Николе Јефтића. Дипломска представа „Галеб“ А. П. Чехова изведена је на великој сцени Атељеа 212. Од тада режирао више од сто позоришних представа за које је добијао награде у Србији и иностранству.

 

О представи

Кафаница, судница, лудница у режији Љубомира Драшкића, сценографији Владислава Лалицког, уз плејаду глумачких имена, Бата Стојковић, Ружица Сокић, Неда Спасојевић, Тања Бељакова, Милутин Бутковић, Бора Тодоровић, Слободан Алигрудић, Ташко Начић и други… обележила је важну епоху Атељеа 212, својим дугим позоришним животом од 1965. до 1972. када је на препуруку ГК СК Београда скинута са репертоара, како због своје сатиричности не би доживела јубилеј и значај 250 извођења.

У времену када позориште често гура главу у песак, како би побегло од именовања узрока а не појединачних последица, поставка ове сатире има вишеструки значај, а да би се појачала горчина сатире намерно смо посегли за сонговима као коментарима, који појачавају важност овог подухвата. Огромну захвалност на реализацији представе дугујем свим актерима, сарадницима, члановима породице Црнчевић. као и укупном колективу Шабачког позоришта у коме режирам први пут.

Мирослав Трифуновић

 

Ништа се није променило у нашем менталитету, нашем начину живота, у нашем односу према себи, према држави, власти. Мењају се само они у врху власти, а народ је исти, исто се понаша и пре 50 година када је овај комад писан, и сада.

Зоран Карајић

 

Позориште

Прво театарско представљање Шабац је имао 1840. године. Те године, пред Божић, професор Шабачке гимназије Дамјан Маринковић припремио је „Светислава и Милеву“, Јована Стерије Поповића. Представа је у згради млађе  Шабачке гимназије изведена два пута, првог и другог дана Божића.

Године 1906. основано је професионално Шабачко  позориште.

Непосредно после ослобођења у Шапцу је формирано Народно позориште, које је прву представу дало 14. децембра 1944. године, и све до данас наставља традицију позоришне уметности у овом граду.

Физиономију Шабачког позоришта стварали су, поред осталих: Јуриј Ракитин, Теја Тадић, Александар Огњановић, Мира Ступица, Анка Мајценовић, Бранислав Дрда Ђорђевић, Блаженка Каталинић, Божа Матић, Михајло Николић Зеленко, Александар Радовановић, Рејхан Демирџић, Борис Ковач, Ружица Тодић, Добрила и Милутин Џимић, Ђорђе Вукотић, Сима Крстовић, Ђорђе Јелисић, Бранко Миленковић, Томанија Ђуричко, Радоје Гојкић, Цане Фирауновић и многи други.

Данас Шабачко позориште ради у згради Занатског дома, саграђеној 1933. године. Има три сцене: Дечију, Малу сцену „Др Бранивој Ђорђевић“ и Велику сцену „Љубиша Јовановић“. Годишње припреми 5 до 8  премијера и прикаже око 200 представа на својим сценама и око 50 на гостовањима.

www.sabackopozoriste.rs