35. ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ НУШИЋЕВИ ДАНИ ФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ

Среда, 25. април 2018.

Велика дворана у 20 часова.

Народно позориште Београд

 Бранислав Нушић

ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Режија, адаптација и избор музике: Јагош Марковић

Трајање:97 минута.

Цена улазнице: 600 динара

Премијерна подела

Агатон Арсић –Саша Торлаковић
Симка –Радмила Живковић
Сарка- Даница Максимовић
Прока Пурић- Небојша Дугалић
Гина- Вања Ејдус
Танасије Димитријевић- Александар Срећковић
Вида- Нела Михаиловић
Др Петровић, адвокат- Слободан Бештић
Даница- Сузана Лукић
Мића- Душан Матејић

Драматург- Молина Удовички Фотез
Сценски говор- Љиљана Мркић Поповић
Сценограф –Матија Вучићевић
Костимограф –Мариа Марковић Милојев
Дизајн звука- Владимир Петричевић
Помоћник редитеља и адаптација текста- Тара Лазаревић

Извршни продуцент- Вук Милетић
Организатор- Јасмина Урошевић

Асистент редитеља- Ксенија Ћирица
Инспицијент- Саша Танасковић
Суфлер- Душанка Вукић
Асистент костимографа- Ана Коњовић
Мајстор светла- Миодраг Миливојевић
Мајстор маске- Марко Дукић
Мајстори позорнице- Бранко Перишић, Зоран Мирић
Мајстор тона- Перица Ћурковић
Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду

РЕЧ ДРАМАТУРГА

Да је уметност ре-креирање (природе) говори нам први Аристотел у свом чувеном спису „О песничкој уметности“. Јагош Марковић ре-креира Нушићев комад и ствара представу о „ожалошћеној породици„ на почетку XXI века. Суштински се ништа није променило, каже редитељ. И данас су чланови ове породице похлепни, грамзиви, превртљиви, саможиви, лицемерни… Суштински се ништа није променило, а споља понешто. И чим се подигне завеса имамо слику света о коме је реч. То су представници власти, естраде, контраверзног бизниса – самозване величине у пуном сјају и беди  сопствене црнине. У својој бриткој анализи и прецизној ре-креацији  редитељ иде до краја, до самог дна витализма чланова ове фамилије. Низом монументалних и надахнутих слика прича причу. А то чини с љубављу и емпатијом, не осуђујући их и указујући нам да зрно душе и зраци светлости духа и даље у њима постоје. То што је имовина постала њихов једини апсолут и што су спремни зубима да се кољу не би ли стекли још више, не значи да је људскост у њима потпуно нестала….. На то ко су и какви су све време их подсећа портрет покојног Мате Тодоровића. Овим сценским знаком Јагош Марковић покојника дефинише као главни антагонистички лик. Мата Тодоровић је тестаментом одредио да новац припадне Просвети и Цркви, јер је одлично познавао чланове своје фамилије и знао да је духовна обнова  једини њихов истински спас. Нису га разумели.Нису још…..Нису разумели ни зашто највећи део своје имовине оставља кћери Даници. Она је, у Марковићевој представи, понижавана, изманипулисана, ошамућена, али је и даље оно што је звезда Даница нашем роду увек и била  – весница зоре и дана. Кћи сунца у народној поезији……..Да би се видела неопходно је упутити поглед ка небу.

Share