Позоришна представа „БУЗДОВАН“

04. ТЕАТАР У ТВРЂАВИ

Среда, 12. 07. 2017. године Мали град Смедеревске тврђаве у 21.00 сат

„БУЗДОВАН“  Крушевачко позориште

комедија о јубави капетана Николе Ивулића 

Редитељ: Предраг Стојменовић

Текст: Клеме Грубишић

Приредио и припремио: Антон Колендић

Драматургија: Спасоје Ж. Миловановић

Сценограф: Ненад Марковић

Костимограф: Лара Поповић

Сценски говор: Радован Кнежевић

Сценски покрет: Марија Миленовић

Музика: Горан Арсић

Улоге:

Капетан Ивулић: Дејан Тончић

Стипан Буздек: Небојша Вранић

Пјер Роси: Немања Милуновић

Доме Роси: Биљана Николић

Гарајин: Драган Маринковић

Баба/канцилир: Никола Ракић

Хармоникаш: Горан Арсић

  Буздован или „Комедија о јубави капетана Николе Ивулића“, постренесансно је дело настало пре више од 200 година. Ипак, како напомиње глумац Дејан Тончић, комад сугерише да се вековима неки елементи живота нису променили:

„Невероватно је како се три стотине година ништа не мења на Балкану, вероватно ни у свету. Радња текста дешава се у Макарској, али нема никакве разлике ни да се дешава у Крушевцу, Варварину, Ћићевцу.

Имамо у рукаву велику представу, која ће по спуштању завесе навести публику да се запита и размисли шта је гледала, у каквом свету живи.“

Ауторство комада приписује се свештенику Клеме Грубишићу, а сценски живот је започео седамдесетих година прошлог века, након прераде Антона Колендића. Први пут је изведен у Атељеу 212 у режији Зорана Ратковића, а Петар Краљ је остварио једну од својих чувених улога. Представа се играла 150 пута, а занимљиво је да се овај комад у Хрватској први пут играо тек деведесетих година (у Сплиту).

Духовито и сигурно, на далматинском дијалогу, представу је изнела седмочлана глумачка екипа. а лектура специфичног говора поверена је Радовану Кнежевићу.

Премијера је изведена 22. октобра 2016. године, чиме је почело обележавање 70 година професионалног рада Крушевачког позоришта.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

„Комедија Буздован, смештена је у Макарску с краја 18. века, која је често мењала власт: смењивали су се Турци, Млечани, Французи, Аустријанци. тадашњи Макарани, као и ликови у представи, користили су ту ситуацију за шверцовање робе из Турске у Венецију и балансирали између великих сила за ситне привилегије… Ликови у таквој поставци ситуације остају у потпуном нескладу између сопственог доживљаја себе и реалности. Смејући се њима подсмевамо се себи, јер испод смеха остаје горак слој препознатљивости данашњег човека, готово нетакнутог и три века након настанка комада.“

Share