ИЗА КУЛИСА

Трећи позоришни фестивал ТЕАТАР У ТВРЂАВИ

Добро дошли у позориште

ФЕСТИВАЛСКИ ПРОГРАМ 

 

Петак, 8. јул 2016.

Мали град Смедеревске тврђаве у 21.00 сат

 

Позориште „Бошко Буха“ Београд

Мајкл Фрејн

ИЗА КУЛИСА

Редитељ: Југ Радивојевић

 

Драматург: Ивана Димић

Сценограф: Јања Ваљаревић

Костимограф: Адријана Симовић

Сценски покрет: Игор Дамњановић

Избор музике и ефекти: Војин Ристивојевић

Дизајн светла: Срђан Цветковић

 

Улоге:

 

Далас Лојд: Александар Радојичић

Попи: Андријана Оливерић

Тим: Ненад Ненадовић

Доти, Клакет: Катарина Марковић

Гари, Роџер: Горан Јевтић

Брук, Вики: Бојана Ординачев

Белинда, Флавија: Јелена Тркуља

Фредерик, Филип, Шеик: Немања Оливерић

Селсдон, Провалник: Милош Влалукин

 

 

Организатор: Тамара Милосављевић

Инспицијент: Миљан Миљановић

Суфлер: Слободан Поповић

 

Трајање: Сат и 30 минута

 

 

Писац

 

Мајкл Фрејн (Лондон, 1933) је енглески драмски писац и романописац. Дипломирао је на Кембриџу 1957. Бави се новинарством, драматургијом и писањем. Најпознатији је као аутор фарсе „Иза кулиса“ и драма „Копенхаген“ и „Демократија“ . Његови романи, као што је роман „Шпијуни“, постигли су успех, како комерцијални, тако и у погледу односа књижевне критике према његовом раду. То га чини једним у неколицини писаца који пишу на енглеском језику, једнако успешних у писању драмских дела и у области прозне фикције. Фрејн се бави и филозофијом. Преводио је бројна дела са руског језика, међу којима су Чеховљева и Толстојева.

 

Редитељ

 

Југ Радивојевић (1972, Београд) дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, на одсеку позоришна и радио режија у класи професора др Светозара Рапајића, представом „Коштана“ Боре Станковића у Југословенском драмском позоришту у Београду. Режирао је 103 представе у више од двадесет позоришта широм региона.

Режије (избор): C. Johnson / B. Andersson / B. Ulvaeus: „Mamma Mia“, Љубљана фестивал и Проспот Радовљица; Ј. П. Стерија: „Лажа и паралажа“ Народно позориште у Београду; М. Новковић: „Камен за под главу“ копродукција Народно позориште у Београду и Позориште „Зоран Радмиловић“ Зајечар; Д. Стојиљковић: „Константин“ копродукција Народно позориште у Београду и Народно позориште Ниш; Б. Станковић: „Коштана“ Југословенско драмско позориште у Београду; С. Сремац „Поп Ћира и поп Спира“ Позориште на Теразијама Београд; М. Брукс / Т. Михен „Продуценти“ Позориште на Теразијама Београд; Б. Нушић „Ожалошћена породица“ Театар Мадленијанум Земун; Л. Н. Толстој / А. Петрас: „Ана Карењина“ Театар Мадленијанум Земун; К. Голдони „Крчмарица Мирандолина“ Позориште „Бошко Буха“ Београд; Ђ. Милосављевић „Инстант сексуално образовање“ Позориште „Бошко Буха“ Београд; К. Голдини „Гостионичарка Мирандолина“ ХНК „Иван пл. Зајц“ Ријека и Град театар Будва; М. Контсантиновић „Сокин и Босина“ Звездара театар Београд; Д. Дуковски „Балкан није мртав“ Предузеће за позоришне послове „ППП“ Љубе Тадића и Радета Шербеџије; Д. Ковачевић „Сабирни центар“ Народно позориште у Приштини; М. Настасијевић „Код вечите славине“ Театар „Јоаким Вујић“ Крагујевац; Б. Нушић „Пут око света“ Крушевачко позориште и Фестивал „Дани комедије“ Јагодина; Н. В. Гогољ „Ревизор“ Народно позориште Републике Српске Бања Лука; В. Шекспир „Бура“ Шабачко позориште; Д. Михаиловић „Протуве пију чај“ Шабачко позориште; Д. Стојиљковић / В. Кецмановић „Каинов ожиљак“ Шабачко позориште; Д. Ковачевић „Свети Георгије убива аждаху“ Позориште „Бора Станковић“ Врање; М. Гавран „Ноћ Богова“ Херцегновско позориште; Ђ. Милосављевић „Инстант сексуално васпитање“ Позориште младих Нови Сад; Ф. Г. Лорка „Крваве свадбе“ Народно позориште „Тоша Јовановић“ Зрењанин; Д. Дуковски „Маму му ко је први почео“ Народно позориште Ниш; Д. Ненадић „Пред новим животом“ Народно позориште „Јован Стерија Поповић“ Вршац; Б. Станковић „Ташана“ Позориште „Зоран Радмиловић“ Зајечар; Молијер „Дон Жуан“; Н. Макијевели „Мандрагола“ Народно позориште Лесковац; И. Бојовић „Петар Пан“ Дечје позориште Републике Српске Бања Лука; Б. Милићевић Коцкица „Миладинова чаробна лампа“ Позориштанце „Пуж“ Београд; М. Ојданић „Девојка цара надмудрила“ Позориште лутака „Пинокио“ Земун.

Бави се и филмском и ТВ режијом.

Југ Радивојевић био је стални редитељ Југословенског драмског позоришта од 2000. до 2004. године. Од школске 2004/2005. ради као доцент на Факултету драмских уметности у Београду на одсеку за глуму.

Награђиван је у земљи и иностранству више од 40 пута најзначајнијим позоришним наградама. Између осталог двоструки је добитник награде за најбољу режију „Ћуран“ на Данима комедије у Јагодини и награде за најбољу режију на фестивалу класике у Вршцу, као и награда на фестивалима „Јоаким Вујић“ и „Јоаким Интер Фест“ у Крагујевцу, „Бориним позоришним данима“ у Врању… Његове представе проглашаване су најбољим на фестивалима у Русији и на Куби, Стеријином позорју у Новом Саду, Данима комедије у Јагодини, „Нушићевим данима“ у Смедереву, Међународном фестивалу за децу у Котору… Добитник је више годишњих награда Позоришта на Теразијама и Позоришта „Бошко Буха“ у Београду, Нушићеве награде за ревитализацију драмске класике на фестивалу „Нушићеви дани“ у Смедереву, Сребрног прстена са ликом Јоакима Вујића и златне значке КПЗ-а.

 

О представи

 

Мајкл Фрејн је написао са математичком прецизношћу комедију о једној глумачкој трупи која у првом чину припрема фарсу, у другом чину је на турнеји изводи, само што тада ми гледаоци присуствујемо догађајима отпозади, иза кулиса, да бисмо у трећем чину поново гледали последње извођење фарсе која се пред очима публике распада због унутрашњих сукоба трупе. То је укратко садржај ове комедије о неким убогим глумцима од којих су се поједини прославили у телевизијским сапуницама или рекламама, а неки једва да и знају где се налазе. Да би се, међутим, ова Фрејнова комедија претворила у позоришну представу, она захтева врхунске глумце, високу концентрацију и велики труд, јер се сваки чин у поступцима, као и у причи за нијансу разликује од предходног. Радња драме полако, али незадрживо напредује ка својој кулминацији и захтева велику прецизност од аутора и извођача да би се постигла лакоћа и забавност у којој после треба да уживају гледаоци.

 

Ивана Димић

 

„Иза кулиса“ је својеврсна ода позоришту и театарским људима, будући да се ради о представи у представи, која приказује како дешавања на самој сцени, тако и живот глумаца онда када не играју своје позоришне улоге.

Реч је о забавној комедији која је један од најбољих и најигранијих комада светске драматургије.

Водвиљ је, уз мјузикл, најкомплекснији жанр, изузетно захтеван за играти га. Тешко је доћи до тог нивоа једноставности и духовитости, а ми смо то успели у рекордном року. Југ Радивојевић

 

Позориште

 

Прича о Позоришту „Бошко Буха“, као и многе позоришне приче, почиње од Бранислава Нушића. По његовој замисли је, 1937. године настало „Повлашћено позориште за децу и омладину Рода“. Прва Родина премијера, заказана за 19. јануар 1938. је отказана, јер је тог дана умро Бранислав Нушић. Премијера је одржана 23. јануара, а Позориште је, под руководством пишчеве ћерке Гите Предић Нушић и брачног пара Вукадиновић, пуном паром радило до 1941.

По ослобођењу Београда 1945. оснивачи Родиног позоришта наставили су рад под окриљем Пионирског позоришта, које своје представе изводи у другим београдским дворанама. Ипак, оно је исте године затворено под образложењем да „није педагошки да се деца баве глумом и балетом, да је то чак крајње штетно за њихов узраст, да су у позоришту изложени опасности да стекну болесне амбиције и да је боље да се посвете само учењу“. Тако је Београд остао без позоришта за децу пуних пет година.

Тек крајем 1950. Гита Предић-Нушић успела је да добије сагласност о покретању новог дечјег позоришта. Тако је 13. октобра те године основано Позориште „Бошко Буха“, и деци је враћено право на позориште.

Од оснивања до данас, за тачно шездесет пет година, на нашој сцени одиграно је преко двеста педесет наслова, а кроз нашу салу прошло је преко четири и по милиона деце, њихових родитеља и наставника.

Позориште „Бошко Буха“ има две сцене: Сцена за децу и Вечерњу сцену.

Од почетка рада до данас, основно репертоарско опредељење Позоришта „Бошко Буха“ су бајке и класици за децу. Позориште „Бошко Буха“ прво је и једино позориште за децу које је учествовало и које је награђивано на Стеријином позорју, али и на Бијеналу у Венецији.

Позориште „Бошко Буха“ се, осим деци, обраћа и младима који су као циљна група прилично запостављени на културној сцени Београда. Класици попут Шекспира, Бихнера, Брехта, Нушића и Стерије, али и савремени комади за младе били су заступљени на Омладинској сцени, затим сцени Код коња, а данас на Вечерњој сцени.

Позориште које забавља, позориште које узбуђује, позориште које буди, све су то лица позоришта која желе да представе њиховој младој публици.

 

buha.rs